Vodič za jezik esperanta - Wikivoyage, besplatni suradnički vodič za putovanja i turizam - Guide linguistique espéranto — Wikivoyage, le guide de voyage et de tourisme collaboratif gratuit

esperanto (Esperanto (eo))
Zastava esperanta
Informacija
Govorni jezik	u 120 zemalja
Broj zvučnika	100 000 do 10 000 000
Institucija za standardizaciju	Esperantska akademija
ISO 639-1	eo
ISO 639-2	epo
ISO 639-3	epo
Baze
zdravo	Bonan tagon
Hvala vam	Dankon
Zbogom	Ovo je revido
Da	Jes
Ne	Rođen
Uredi

'esperanto nije povezan ni s jednom državom. Međutim, govornici ovog jezika mogu se naći u gotovo svim zemljama svijeta.

Izgovor

Esperantska abeceda je abeceda koja sadrži 28 latiničnih slova. Njegov se pravopis fonemizira (slovo = zvuk): svaka se riječ izgovara kako je napisana i obrnuto.

Tonski naglasak je uvijek na pretposljednjem slogu.

Samoglasnici

• DO, Do : Kao vrDonasuprot
• E, e : Kao évas
• Ja, i : Kao strinasuprot
• O, o : Kao Ohter
• U, u : Kao lGdjeche

Suglasnik

• VS, nasuprot : Kao tsi to
• VS, nasuprot : Kao tchèque
• D, d : Kao doute
• F, f : Kao fGdje
• G, g : Kao gostario
• Ĝ, ĝ : Kao Dodjpomazan
• H, h : Kao harikota
• Ĥ, ĥ : kao CH njemački iz Bacha gdje je j Španjolski
• J, j : Kao gojo
• Ĵ, ĵ : Kao jčasopis
• K, k : Kao kiwi
• L, l : Kao lapin
• M, m : Kao mčovjek
• NE, ne : Kao nedadilja
• Str, str : Kao strapa
• R, r : valjano kao na španjolskom
• S, s : Kao sčesto (nikad kao z)
• Ŝ, ŝ : Kao CHeval
• T, t : Kao toupie
• V, v : Kao vboljeti
• Z, z : Kao zjedan

Uobičajeni dijakritičari

Pismo ŭ izgovara se [w].

Kada se posebna slova ne mogu napisati (na nekim tipkovnicama), mogu se zamijeniti slovom iza kojeg slijedi naglasak cirkumfleksa ili x ili iz h : c ^, cx, CH (CH Engleski) ; g ^, gx Gdje gh = dj ; h ^ Gdje hx ; j ^, jx Gdje jh (j Francuski); s ^, sx Gdje sh (sh Engleski) ; isto ux Gdje ù = ŭ.

Gramatika

Esperantska gramatika je i vrlo jednostavna i pravilna te vrlo jasna. Postoji samo jedan određeni članak: the (the, the, the); ne postoji neodređeni članak, niti dijeljeni članak. Korijeni riječi su nepromjenjivi. Završetak imenica je -o ; onaj pridjeva je -Do ; množina je odnosno -oj, -aj ; oznaka izravnog komplementa objekta nalazi se u jednini: -mi, -godina ; u množini: -ojn, -ajn. Završetak izvedenih priloga je -e. Primjer : parolo (j) = riječi), parola (j) = usmeno ; riječ = oralno.

Osobne zamjenice su: sredinom (I), vi, (ti ti) li (on); ako (ona) ĝi (on, ona za živa bića neodređenog spola i stvari); ili (mi); ili (oni oni), oni (mi). Mi dodajemo -ne za izravnu nadopunu (min = mi, mi) ; -Do za prisvojni pridjev (mia = moj, moj) i the prije pridjeva za prisvojnu zamjenicu.

Dvanaest je verbalnih završetaka; tri za kôd: -kao (ovdje), -je (prošlost) i -kost (budućnost); tri načina: -i (infinitiv), -nas (uvjetni i voljni) -u (imperativ); tri u aktivnom participu: -mrav- (ovdje), -int- (prošlost) i -imati- (budućnost); napokon tri u pasivnom participu: -na- (ovdje), -to- (prošlost) i -ot- (budućnost).

Afiksi (prefiksi i sufiksi) pravilni su, kao u aglutinirajućim ili izolirajućim jezicima koji se uglavnom govore u Aziji, što uvelike pojednostavljuje rječnik. Tako pogrešno- izražava suprotnu ideju, -i- malenkost, -eg- visina, -u- ženski spol. Korijeni su posuđeni iz latinskog i romanskih jezika čiji je rječnik najviše internacionaliziran, zatim iz germanskih jezika, a ponekad i iz drugih jezika. Više od 95% korijena prepoznatljivo je nekome tko poznaje romanski jezik i / ili germanski jezik.

Na temelju

Za ovaj vodič koristimo pristojnu formu za sve izraze, pod pretpostavkom da ćete većinu vremena razgovarati s ljudima koje ne poznajete.

Zdravo. : Bonan tagon (pron.: BôNe tvojgô'n)
Spasenje! : Bok! (pron.: Njuloutvoj)
Kako si ? : Kiel vi fartas? (pron.: Ki-el vi dalekotvoj?)
Vrlo dobro, hvala. : Tre bone, dankon. (pron.: Vrlo bone, da'neko'n)
Kako se zoveš ? : Kiel vi nomiĝas? (pron.: Ki-el vi brsredinaveć?)
Moje ime je _____. : Mia nomo estas ____. (pron.: Sredina-Do Nemô ésta's.)
Drago mi je. : Lijepo vino renkonti. (pron.: TOgrapšenica ré'nko'nti vi'n)
Molim : Bonvolu. (pron.: Dobrovaslou)
Hvala vam. : Dankon. (pron.: Da'nko'ne.)
Molim : Nedankinde. (pron.: Neda'nki'nod.)
Da : Jes (pron.: Da)
Ne : Rođen (pron.: Ne)
Ispričajte me. : Pardonu min. (pron.: Byčininou mi'n.)
Žao mi je. : Mi bedaŭras. (pron.: Mi bédawra's.)
Zbogom : Revi je revido. (pron.: Đijev dvičini.)
Ja ne pričam _____. : Mi ne parolas ______. (pron.: Ja rođen paroas)
Govoriš li francuski ? : Viu vi parolas la francan? (pron.: Tchou vi paroas the fra'ntsa'n?)
Govori li ovdje netko francuski? : Iuu iu ajn ĉi tie parolas la francan? (pron.: Tchou iili ayn tchi tie paroas the fra'ntsa'n?)
Pomozite ! : Helpon! (pron.: Helpo'n!)
Dobro jutro) : Bonan tagon (matenon) (pron.: BoNe tvojgo'n (mojvasNe))
Pozdrav popodne). : Bonan posttagmezon. (pron.: Bona'n posttagmizo'n)
Dobra večer. : Bonan vesperon. (pron.: Bona'n véspero'n)
Laku noć : Bonan nokton. (pron.: BoNe noktvoj)
ne razumijem : Mi ne komprenas. (pron.: Mi ne ko'mprijena's.)
Gdje su toaleti ? : Kie estas la necesejo? (pron.: Ki-é éstvoj nećašseyo?)

Problemi

Ne gnjavi me. : Ne ĝenu min. (pron.: Ne djénou mi'n.)
Odlazi ! : Iru za! (pron.: Jarou for!)
Ne diraj me ! : Ne tuŝu min! (pron.: Ne svimoj kupus.)
Nazvat ću policiju. : Mi tuj vokos policija. (pron.: Mi touy voko's la politso'n.)
Policija! : Polikon! (pron.: Politso'n!)
Stop! Lopov! : Haltu! Ŝtelisto! (pron.: Halsvi! Chtéčitatido!)
Pomozi mi molim te! : Helpu min, mi petas! (pron.: Helpou mi'n mi peta's.)
Hitno je. : Tio estas urĝo. (pron.: Ti 'o é'stvoj naš djo.)
Izgubljen sam. : Mi estas perdita. (pron.: Mi ésvaš perditvoj.)
Izgubila sam torbu. : Mi perdis mian sakon. (pron.: Mi poreći sredina-godina njuko'n.)
Izgubio sam novčanik. : Mi perdis mian monumentjon. (pron.: Mi poreći sredina-a 'momiyo'n.)
Boli me. : Mi havas doloron. (pron.: Mi Hago's doetoro'n.)
Ja sam povrijeđen. : Mi estas vundita. (pron.: Mi ésta je vounditvoj.)
Trebam liječnika. : Mi bezonas kuraciston. (pron.: Mi bézona's koura 'tsitvoj.)
Mogu li koristiti vaš telefon? : Miu mi povas uzi vian telefonon? (pron.: Tchou mi pogo's Gdjezi vi-na TV-ufoNe?)

Brojevi

1 : unu (pron.: Gdjemi ^Slušati)
2 : od (pron.: odakle ^Slušati)
3 : sort (pron.: sortiraj ^Slušati)
4 : kvar (pron.: kvar ^Slušati)
5 : kvin (pron.: kvi'n ^Slušati)
6 : njegov (pron.: njegov ^Slušati)
7 : Rujan (pron.: Rujan ^Slušati)
8 : U REDU (pron.: U REDU ^Slušati)
9 : naŭ (pron.: ne ^Slušati)
10 : dek (pron.: dek ^Slušati)
11 : dek unu (pron.: dek Gdjemi)
12 : dek du (pron.: dek dou)
13 : dek sort (pron.: dek sort)
14 : dek kvar (pron.: dek kvar)
15 : dek kvin (pron.: dek kvi'n)
16 : dek ses (pron.: dek sés)
17 : dek sep (pron.: dek sep)
18 : dek ok (pron.: dek ok)
19 : dek naŭ (pron.: dek naw)
20 : dudek (pron.: odakledek ^Slušati)
21 : dudek unu (pron.: odakledek Gdjemi)
22 : dudek du (pron.: odakledek dou)
23 : dudek sort (pron.: odaklesortiranje deka)
30 : tridek (pron.: sortiranjedek)
40 : kvardek (pron.: kvardek)
50 : kvindek (pron.: kvi'ndek)
60 : sesdek (pron.: njegovadek)
70 : sepdek (pron.: Rujnadek)
80 : okdek (pron.: u redudek)
90 : naŭdek (pron.: nawdek)
100 : sto (pron.: tsé'nt ^Slušati)
200 : ducent (pron.: odakletse'nt)
300 : tricent (pron.: sortiranjetse'nt)
1000 : mil (pron.: mil)
2000 : dumil (pron.: odaklemil)
1 000 000 : miliono (pron.: milioNe)
broj X (vlak, autobus itd.) : broj X (pron.: noumiro)
pola : duono (pron.: odakleoNe)
manje : malpli (pron.: pogrešnopreklopiti)
više : fold (pron.: fold)

Vrijeme

sada : nun (pron.: imenica)
kasnije : posao (pron.: po'svas)
prije : antaŭ (pron.: godinataw)
jutro : mateno (pron.: mojvasNe)
ujutro : matene (pron.: mojvasrođen)
poslijepodne : posttagmezo (pron.: po'sttagmizo)
večer : vespero (pron.: vé'spero)
Navečer : vespere (pron.: vé'speD)
noć : nokto (pron.: nokdo)

Vrijeme

jedan sat ujutro : la unua matene (pron.: tamo gdjemi-a mavasrođen)
dva sata ujutro : dua matene (pron.: the odakle-a mavasrođen)
devet sati ujutro : naŭa matene (pron.: the nawna mojvasrođen)
podnevni : tagmezo (pron.: oznakamizo)
jedan popodne : una posttagmeze (pron.: tamo gdjemi-postavna oznakamizé)
dva popodne : posttagmeze dua (pron.: the odakle-postavna oznakamizé)
šest navečer : sesa posttagmeze (pron.: the senjegov posttagmizé)
sedam o navečer : sepa posttagmeze (pron.: the sepa posttagmizé)
petnaest do sedam : kvarono antaŭ la sepa (pron.: kvaroNe godinataw la segodišnje)
četvrt sedam : sepa kaj kvarono (pron.: the sepa kay kvaroNe)
pola osam : sepa kaj duono (pron.: the sepa kay douoNe)
ponoć : noktomezo (pron.: noktomizo)

Trajanje

___10 min(s) : _____dek minuto (j) n (pron.: dek mimido '(y) n)
_____ vrijeme) : _____ horo (d) n (pron.: mimido '(y) n)
_____ dana) : _____ tago (j) n (pron.: tvojidi '(y) n)
_____ tjedni) : _____ semajno (j) n (pron.: sesvibanjne '(y) n)
_____ mjesec : _____ monato (j) n (pron.: mon / ado '(y) n)
_____ godine) : _____ jaro (j) n (pron.: daro '(y) n)
tjedni : semajna (pron.: sesvibanjn / a)
mjesečno : monata (pron.: mon / atvoj)
godišnji : jara (pron.: dara)

Dana

danas : hodiaŭ (pron.: Hodi 'aw)
jučer : hieraŭ (pron.: Bok 'ésirovo)
sutra : morgaŭ (pron.: morgaw)
ovaj tjedan : ĉi-semajno (pron.: tchi ​​sesvibanjNe)
prošli tjedan : antaŭan semajnon (pron.: la a'ntvojwa'n sesvibanjNe)
sljedeći tjedan : la venontan semajnon (pron.: opratiNeta'n sesvibanjNe)

nedjelja : dimanĉo (pron.: dičovjektcho)
ponedjeljak : Ponedjeljak (pron.: lounčini)
utorak : mardo (pron.: Ožujkačini)
srijeda : merkredo (pron.: morekrečini)
četvrtak : ĵaŭdo (pron.: čeljustčini)
petak : Petak (pron.: Petdréčini)
subota : sabato (pron.: njubado)

Mjesec

Siječnja : siječanj (pron.: yanou-Doro)
veljača : veljača (pron.: febrou-Doro)
ožujak : marto (pron.: Ožujkado)
travanj : aprilo (pron.: Daprieto)
svibanj : majo (pron.: mojjo)
lipanj : junio (pron.: tiili-o)
srpanj : julio (pron.: tili-o)
kolovoz : aŭgusto (pron.: awgousdo)
rujan : rujan (pron.: Rujanja sambrate)
listopad : oktobro (pron.: U REDUdobrate)
studeni : novembro (pron.: nevé'mbrate)
prosinac : decembro (pron.: kockicetse'mbrate)

Napišite vrijeme i datum

Dva su sata : Estas la dua (horo) (pron.: éshrpa odakle-Da (Horo))
1. listopada 2007 : la unuan od listopada 2007 (pron.: tamo gdjemi-an de okdobrate 2007)

Boje

crno : nigra (pron.: iligra)
Bijela : blanka (pron.: bla'nka)
Siva : griza (pron.: griza)
Crvena : ruĝa (pron.: rouveć)
plava : blua (pron.: plavušaDo)
žuta boja : flava (pron.: Floridaide)
zeleno : verda (pron.: crvda)
naranča : oranĝa (pron.: ora'nveć)
ljubičasta : violkolora (pron.: vi-olkoetora)
Smeđa : marona (pron.: mojron / a)
ružičasta : rozkolora (pron.: rozkoetora)

Prijevoz

Autobus i vlak

Koliko košta karta do ____? : Kiom kostas la bileto por iri al ____? (pron.: Ki-Ja sam ko'stvoj bithedo por iri al ____?)
Ulaznicu za ____, molim. : Bileton por ____ X, mi petas. (pron.: Bitheto'n por ____, mi petvoj)
Kamo ide ovaj vlak / autobus? : Kien iras tiu trajno / buso? (pron.: Kiu ira's ti-Gdje ladicane /boutako?)
Gdje je vlak / autobus za ____? : Kie estas la trajno / buso por ____? (pron.: Kié ésvaš tamo ladicane /boudakle por ____?)
Staje li ovaj vlak / autobus u ____? : Tiu tiu trajno / buso haltiĝas u ____? (pron.: Tchou tiGdje ladicane /boupa Haltidja's _____?)
Kada polazi vlak / autobus za ____? : Kiam la trajno / buso por ____ ekiros? (pron.: Ki-Tu sam ladicane /boupa por _____ ékiro's?)
Kada će ovaj vlak / autobus stići za _____? : Kiam tiu trajno / buso alvenos u _____? (pron.: Ki-Ja sam ti-Gdje ladicane /boutako alveeno's en _____?)

Upute

Gdje je … : Kie estas ... (pron.: Kié ésti si)
… željeznička stanica ? : stacidomo? (pron.: sta-tsičinimo?)
... autobusni kolodvor? : aŭtobusstacidomo? (pron.: la awtobou's-sta-tsičinimo?)
… Zračna luka? : flughaveno? (pron.: la floug-HaveeNe?)
… Grad ? : urbo? (pron.: the našebo?)
... Predgrađe? : ĉirkaŭurbo? (pron.: tchirkawnašebo?)
... hostel? : junulara gastejo? (pron.: the younouthera ga'svasyo?)
… hotel _____ ? : hotelo? (pron.: Hovaseto?)
... Francusko / belgijsko / švicarsko / kanadsko veleposlanstvo? : la franca, belga, svisa, kanada ambasadejo? (pron.: the fra'ntsa /belga /svisa / kan / ada a'mbasaodyo?)
Gdje su ... : Kie estas (pron.: Kié éstvoj)
… Hoteli? : hoteloj? (pron.: HovasLo'y?)
… Restorani? : restoracioj? (pron.: ré'storatsi-Da?)
… Barovi? : trinkejoj? (pron.: tri'nkéyo'y?)
... Mjesta koja treba posjetiti? : vizitlokoj? (pron.: vizi'tetoko'y?)
Možete li mi pokazati na karti ...? : Viu vi povas montri al mi na mapu ...? (pron.: Tchou vi pogo's mojtri al mi kisela la mojpo?)
… ulica ____ ? : ... Straton ____? (pron.: the stratvoj ____?)
Skrenite lijevo : Turniru maldekstren (pron.: Tourniru lošedekstrén)
Skrenuti desno : Turniru dekstren. (pron.: Tourniru dekstrén)
lijevo : maldekstro (pron.: lošedekstro)
pravo : dekstro (pron.: the dekstro)
ravno : rekte antaŭen (pron.: rkté a'ntawu)
u smjeru _____ : u direktu od _____ (pron.: en la dirkumrijeti)
nakon _____ : objavite _____ (pron.: po'st la)
prije _____ : antaŭ la _____ (pron.: godinataw la)
Pronađite _____ : Rimarku _____ (pron.: nasmijao seOžujkaku la)
raskršća : vojkruciĝo (pron.: vo'ykroutsidjo)
Sjeverno : nordo (pron.: ničini)
Jug : sudo (pron.: peničini)
je : oriento (pron.: oriudo)
Gdje je : okcidento (pron.: oktsibrlogdo)
na vrhu : supre (n) (pron.: peniprije (n))
ispod : malsupre (n) (pron.: pogrešnopeniprije (n))

Taksi

Taksi! : Taksio! (pron.: Takakoo!)
Vodi me do _____, molim te. : Konduku min al _____ mi petas (pron.: Ko'nodaklekou mi'n al ____ mi petvoj)
Koliko košta odlazak na _____? : Kiom kostas por veturi al _____? (pron.: Ki-Ja sam kostvoj por vévasri al _____?)
Dovedite me tamo, molim vas. : Konduku min tien, mi petas (pron.: ko'nodaklekou mi'n tihr, mi petvoj)

Smještaj

Imate li slobodnih soba? : Viu vi havas liberajn dormĉambrojn? (pron.: Tchou vi Hago's libitira-yn studentski domtcha'mbro-yn?)
Koliko košta soba za jednu osobu / dvije osobe? : Kiom kostas dormĉambro por unu persono / du personoj? (pron.: Kio ko'stvoj santcha'mbrate por Gdjemi pertakone / dou pertakone-n?)
U spavaćoj sobi se nalazi ... : Ĉu estas en la dormĉambro (pron.: Tchou ésta je en la dormtcha'mbrate ...)
... plahte? : littukoj?
...kupaona ? : banĉambro?
... telefon? : telefono?
...televizija ? : televidilo?
Mogu li posjetiti sobu? : Miu mi povas viziti la ĉambron?
Nemate tišu sobu? : Viu vi ne havas pli kvietan ĉambron?
... veći? : grandan fold ...? (pron.: ... X?)
... čistač? : puran fold ...? (pron.: ... X?)
...jeftiniji? : malpli kostan ...? (pron.: ... X?)
dobro, pretpostavljam. : kost, mi prenas ĝin
Planiram ostati _____ noći. : Mi pensas resti ___ nokto (j) n.
Možete li mi predložiti drugi hotel? : Viu vi povas konsili al mi alian hotelon?
Imate li sef? : Viu vi havas kirasŝrankon?
... ormarići? : fakmeblon?
Je li uključen doručak / večera? : Lau la prezo inkluzivas matenmanĝon / vespermanĝon?
U koliko sati je doručak / večera? : I kiu horo estas the matenmanĝo / vespermanĝo? (pron.: ?)
Molim te, očisti moju sobu. : Bonvolu purigi mian ĉambron ...
Možete li me probuditi u _____ sat (a)? : Viu vi povas veki min I ___ horo (j)? (pron.: X)
Želim te obavijestiti kad odlazim. : Mi volas informi vin pri mia foriro.

Srebro

Prihvaćate li eure? : Viu vi akceptas eŭrojn?
Prihvaćate li švicarske franake? : Viu vi akceptas svisajn fankojn?
Prihvaćate li kanadske dolare? : Viu vi akceptas kanadajn dolarojn?
Primate li kreditne kartice ? : Viu vi akceptas kreditkartojn?
Možete li me promijeniti? : Viu vi povas ŝanĝi mian monon?
Gdje to mogu promijeniti? : Kie mi povas ŝanĝi monon?
Možete li me promijeniti na putničkom čeku? : Viu vi povas ŝanĝi mian vojaĝĉekon?
Gdje mogu iskoristiti putnički ček? : Kie mi povas ŝanĝi vojaĝĉekon?
Koji je devizni tečaj? : Kiu estas la kurzo?
Gdje mogu pronaći bankomat? : Kie estas bankaǔtomato?

Hrana

Stol za jednu osobu / dvije osobe, molim. : Tablon por du personoj, mi petas
Mogu li dobiti jelovnik? : Miu mi povas je meni?
Mogu li posjetiti kuhinje? : Miu mi povas viziti la kuirejon?
Koja je posebnost kuće? : Kiu estas la kuirista specialaĵo?
Postoji li lokalni specijalitet? : Ĉu estas loka speciallaĵo?
Ja sam vegetarijanac. : Mi estas vegetarano.
Ne jedem svinjetinu. : Mi ne manĝas porkaĵon.
Jedem samo košer meso. : Mi manĝas nur koŝeran viandon.
Možete li kuhati lagano? (s manje ulja / maslaca / slanine) : Viu vi povus kuiri malpli grase? (kun malpli da oleo / butero / lardo)
izbornik : menuo
à la carte : kun elekto
doručak : matenmanĝo
jesti ručak : tagmanĝo
čaj : teo
večera : vespermanĝo
Želim _____ : Mi volas___.
Želio bih jelo s _____. : Mi volas manĝaĵon kun ___
piletina : kokidaĵo
govedina : bovaĵo
jelena : cervaĵo
Riba : fiŝaĵo
malo lososa : salmonaĵo
tuna : tinuso
pišmolj : merlango
bakalar : moruo
morski plodovi : marfruktoj
dulse : X
jastog : omaro
školjke : ruditapoj
kamenice : ostroj
dagnje : mituloj
neki puževi : helikoj
žabe : ranoj
šunka : ŝinko
svinjetina / svinja : porkaĵo
.divlji vepar : apraĵo
kobasice : kolbasoj
sir : fromaĝo
jaja : ovoj
salata : salato
povrće (svježe) : (freŝaj) legomoj
voće (svježe) : (freŝaj) fruktoj
kruh : pano
tost : rostpano
tjestenina : tjestenina
riža : rizo
Grah : fazeoloj
Mogu li popiti _____? : Miu mi povas havi glason da ____?
Mogu li dobiti šalicu _____? : Miu mi povas havi tason da ____?
Mogu li dobiti bocu _____? : Miu mi povas havi botelon da ____?
Kava : kafo
čaj : teo
sok : suko
mineralna voda : gasakvon
voda : akvo
pivo : biero
crno / bijelo vino : ruĝa / blanka vino
Mogu li dobiti _____? : Miu mi povas havi_____?
sol : salon)
papar : pipro (n)
maslac : butero (n)
Molim te? : privući pažnju poslužitelja (pron.: Bonvolu)
završio sam : Mi finmanĝis.
To je bilo ukusno .. : (Estis bonege)
Možete očistiti stol. : Vi povas formeti la telerojn
Račun molim. : Fakturon (kalkulon), mi petas.

Barovi

Služite li alkohol? : Viu vi servas alkoholon?
Postoji li usluga stolova? : Ĉu estas tabla servo?
Jedno pivo / dva piva, molim. : Bieron / Du bierojn, mi petas.
Čašu crno / bijelog vina, molim : Glaso da ruĝa / blanka vino, mi petas.
Veliko pivo, molim. : Pajnton, mi petas.
Bocu, molim. : Botelon, mi petas.
viski : viskio
votka : vodka
rum : rumo
malo vode : akvo
soda : seltserakvo
Schweppes : tonikakvo
sok od naranče : oranĝsuko
Coca : Kokakolao
Imate li aperitive (u smislu čipsa ili kikirikija)? : Ĉu vi havas barmanĝetojn?
Još jedan, molim. : Unu fold, mi petas.
Još jedan za stol, molim. : Alian rondon, mi petas.
U koje vrijeme zatvarate ? : Kiam estas la fermtempon?

Kupnje

Imate li ovo u mojoj veličini? : Viu vi havas ĉi tiun en mia grandeco?
Koliko to kosta ? : Kion ĝi kostas?
Preskupo je ! : Ĝi estas tro multekosta.
Možete li prihvatiti _____? : Viu vi prenus ____?
skup : kara
jeftino : malkara
Ne mogu mu platiti. : Mi ne povas pagi la koston.
ne želim to : Mi ne volas ĝin.
Zavaravaš me. : Vi fraǔdas min.
Nisam zainteresiran. : Ne interesas al min.
Pa, ja ću ga odvesti. : Kost, mi aĉetos ĝin.
Mogu li dobiti torbu? : Miu mi povas havi sakon?
Dostavljate li u inozemstvo? : Viu vi perŝipas eksterlande?
Trebam... : Mi bezone ...
... pasta za zube. : dentpaston.
... četkica za zube. : dentbroson.
... tamponi. : tamponojn.
...sapun. : sapon.
... šampon. : ŝampuon.
... sredstvo za ublažavanje boli. (aspirin / ibuprofen) : dolortrankviligon.
... lijek za prehladu. : malvarmumkuracilon.
... lijek za želudac. : stomakkuracilon.
... britva. : razilon.
... baterije. : bateriojn.
... kišobran : pluvombrelon.
... suncobran. (Sunce) : sunombrelon.
... krema za sunčanje. : sunbrunŝmiraĵon.
... razglednice. : poŝtkarton.
... postanske marke. : poŝtmarkojn.
... papir za pisanje. : skribpaperon.
... kemijska olovka. : skribilon.
... knjiga na francuskom. : franclingvajn librojn.
... časopisi na francuskom. : fanclingvajn revuojn.
... novine na francuskom. : franclingvan gazeton.
... iz francusko-esperantskog rječnika. : franca-esperantan vortaron.

Voziti

Htio bih unajmiti automobil. : Mi volas lui aŭtomobilon. (pron.: Mi vasas lou'ja awtômôdvol''n.)
Mogu li se osigurati? : Miu mi povas havi asekuron?
Stop : na ploči (pron.: haltu ^Slušati)
Jedan način : unu direkto
prinos : cedu vojon
parkiranje zabranjeno : ne parkumu
ograničenje brzine : rapidlimo
benzinska postaja : benzinstacio
benzin : benzino
dizel : dizeloleo

Autoritet

Nisam učinio ništa loše. : Mi faris nenion malĝustan.
To je pogreška. : Temas pri miskompreno.
Kamo me vodiš? : Kien vi kondukas min?
Jesam li uhićen? : Miu mi estas arestata?
Ja sam državljanin Francuske / Belgije / Švicarske / Kanade. : Mi estas franca / belga / svisa / kanada civitano.
Ja sam državljanin Francuske / Belgije / Švicarske / Kanade. : Mi estas franca / belga / svisa / kanada civitanino.
Moram razgovarati s francuskim / belgijskim / švicarskim / kanadskim veleposlanstvom / konzulatom. : Mi devas paroli kun la franca / belga / svisa / kanada ambasodorejo / konsulejo.
Htio bih razgovarati s odvjetnikom. : Mi volas paroli kun advokato.
Mogu li samo platiti kaznu? : Miu mi povus nur pagi monpunon?

Produbiti

Smještaj

• Pasporta Servo  – Usluga hostinga s oko 1200 domaćina u 90 zemalja. Odavno dostupno samo kao knjižica, sada postoji web stranica u beta verziji. (zadnje ažuriranje veljača 2018. godine)

Upoznali

Mnogi se kongresi, festivali i sastanci svakodnevno organiziraju negdje u svijetu. Mnogo se razlikuju u veličini i prema publici kojoj su namijenjeni. Općenito, program sastanka uključuje predavanja na razne teme, izlete, koncerte, igre itd. Cijena je također vrlo varijabilna, ali na nekim sastancima (uglavnom onima koji su namijenjeni mladima) možete puno uštedjeti donoseći vreću za spavanje i pripremajući vlastitu hranu.

• Eventoj.hu  – Kalendar sastanaka na esperantu. (zadnje ažuriranje veljača 2018. godine)
• Eventa Servo  – Baza podataka o esperantu s kalendarom i mapom. (zadnje ažuriranje srp. 2019)

Među najvažnije sastanke možemo spomenuti:

• Svjetski kongres esperanta (Universala Kongreso, Velika Britanija)  – Najveći i najstariji esperantski kongres (često preko 2000 sudionika), koji se svake godine održava u srpnju u drugoj zemlji. U 2020 .: Montreal (Kanada), 2021. godine: Belfast (UK). (posljednje ažuriranje studeni 2019)
• Međunarodni kongres mladih (Internacia Junulara Kongreso, IJK)  – Festival koji okuplja nekoliko stotina mladih na tjedan dana. Obično se održava neposredno prije ili nakon Svjetskog kongresa, u obližnjoj zemlji. U 2020 .: Someren (Nizozemska). (posljednje ažuriranje studeni 2019)
• Ljetni tečaj esperanta (Somera esperanto-studado, SES)  – Jednotjedni sastanak organiziran svake godine u srpnju, gotovo uvijek u Slovačka, 250 sudionika. Lekcije esperanta za sve razine, koncerti, izleti. U 2020 .: Kroměříž (Češka Republika). (posljednje ažuriranje studeni 2019)
• Europski tjedan mladih (Junulara E-Semajno, JES)  – Tjedni festival, organiziran svake godine u Novoj godini, okuplja više od 200 sudionika, u srednja Europa. U 2019 .: Karłów (Donja Šleska, Poljska). (zadnje ažuriranje srp. 2019)
• Međunarodni tjedan mladih (Internacia Junulara Semajno, IJS)  – Festival se organizira svake godine u kolovozu u Mađarska. (zadnje ažuriranje veljača 2018. godine)
• Međunarodni festival mladih (Internacia Junulara Festivalo, IJF)  – Festival se svake godine organizira na Uskrs u Italija. (zadnje ažuriranje veljača 2018. godine)

Tečaj

• Lernu!
• Internet tečajevi udruge Esperanto-Youth
• Assimil Esperanto lako ISBN: B000095XGY