| Arpitan, Francoprovençal ((frp) Arpetan) | |
 | |
| Dvojezični francusko-arpitski savojarski znak | |
| Informacija | |
| Govorni jezik |  Francuska (regionalni jezik u Auvergne-Rhône-Alpes), Švicarski, Italija (Dolina Aoste). |
|---|---|
| Broj zvučnika | 80.000 do 130.000 |
| Institucija za standardizaciju | Fèdèracion Enternacionâla de l'Arpetan |
| ISO 639-3 | frp |
| Baze | |
| zdravo | Bonjorn |
| Hvala vam | Grant-marci |
| Zbogom | Sanjati |
| Da | Da |
| Ne | Ne |
| Mjesto | |
 | |
'arpitan (arpetan prema pravopisnoj referenci B) također poznat kao frankoprovencijski i od patouès je romanski jezik na kojem se govori Francuska, u Švicarski i u Italija. Njegovi ISO 639-3 i IETF kodovi jesu (frp).
Izgovor
Suglasnik
Uobičajeni diftonzi
Na temelju
Za ovaj vodič koristimo pristojnu formu za sve izraze, pod pretpostavkom da ćete većinu vremena razgovarati s ljudima koje ne poznajete.
Zdravo. : Bonjorn! (pron.: bondzOr )
Kako si ? : Kako si ti? / Kako alâd-vos? (pron.: 'komIN keu voz'alÔ /' komin alÔ'vo )
Kako si ? (neformalno) : Kako je baleye? / Kako si? (pron.: komin keu bÔlye / 'komin vas )
Vrlo dobro, hvala. : Frank, dobro, grant-marci. / Veré dobro, marci. (pron.: fran byIN, gran'marcI / vrÉ byIN, marcI )
Kako se zoveš ? : Kakvi su vaši apeli? (pron.: 'komin keu voz'apelô )
Moje ime je _____. : Moje ime je ______. (pron.: dze mapÈlo )
Drago mi je. : Znao sam bonésa za vaš sastanak. (pron.: dze su bonÉso de vo rinkontr )
Molim : Molim te. (pron.: se vou plaï )
Hvala vam. : Grant-marci. (pron.: gran'marcI )
Molim ! : Od ren! (pron.: deu rin )
Da : Da (pron.: Da )
Ne : Ne (pron.: Ne )
Da : Da (pron.: ako )
ispričajte me : Èexcusâd-mè (pron.: èxcuzÔ'mÈ )
Žao mi je. : Znao sam fromolâ (pron.: dze su dèzolÔ )
Zbogom : Sanjati (pron.: sanjati )
Ne govorim arpitanski. : Ne prèjo pas arpetan. (pron.: 'dze ne prÈdzo pÔ arpeutAN )
Govoriš li francuski ? : Prègiéd francês? (pron.: prèdzyÉ fran'cÈ )
Govori li ovdje netko francuski? : Postoji li quoquion koji je prège francês iquen? (pron.: ya't'eu kokyON keu predz francÈ ikIN )
Pomozite ! : Oštrica! (pron.: lede )
Dobra večer. : Bon sêr / Bôna vèprâ / Bôna vèprenâ (pron.: bon sÉr / bEUna vèprÔ / bEUna vèpreunÔ)
. Laku noć : Bôna nuet. (pron.: 'bEUna n (u) È )
ne razumijem : Ne razumijem pas. / Ne razumijem. (pron.: dze ne komprÈnyo pÔ / dze ne komprÈno pÔ)
Brojevi
1 : yon (m, broj), un (m, neodređeni članak) / una (f, broj i nedefinirani članak) (pron.: yon, na / 'EUna )
2 : meka (m) / golubice (f) (pron.: dou / dovEU )
3 : vrlo (pron.: vrlo )
4 : quatro (pron.: 'kAtro )
5 : pet (pron.: cin )
6 : sjedalo (pron.: syé (ss) )
7 : sedam (pron.: sè (t) )
8 : huet (pron.: (v) da )
9 : nôf (pron.: novi) )
10 : diéx (pron.: boja (ss) )
11 : jedanaest (pron.: 'jedanaest )
12 : doze (pron.: 'drijemati )
13 : treze (pron.: 'treze )
14 : četrnaest (pron.: katORze )
15 : petnaest (pron.: 'kinze )
16 : sèze (pron.: 'sèze )
17 : diéx-sèpt (pron.: dyé'sè (t) )
18 : diéx-huet (pron.: dyézouèt )
19 : diéx-nôf (pron.: dyé'neu (f) )
20 : osveta (pron.: vino )
21 : vengt-et-yon (pron.: vi-nt é yon )
22 : osveta i slatko (pron.: vi-nt é dou )
23 : vengt-et-três (pron.: come-nt é trÈ )
30 : trenta (pron.: 'trINta )
40 : quaranta (pron.: ka'rANta )
50 : peti (pron.: cinkANta )
60 : sèssanta (pron.: sèssANta )
70 : sèptanta (pron.: setANta )
80 : huetanta / quatro-vengts (pron.: vouètANta / 'katro vin )
90 : nonanta (pron.: nonANta )
100 : sto (pron.: cin )
101 : sto yon (pron.: cin yon )
200 : mekani centi (pron.: dou cin )
300 : vrlo centi (pron.: trè cin )
1000 : milja (pron.: 'mil )
2000 : slatke milje (pron.: dou mil )
1 000 000 : yon milyon (pron.: yon mi'lyon )
1 000 000 000 : yon milyârd (pron.: yon mi'liÔr )
777 777 765 631 € : sèt sto setanta sèt milijarde sèt centi setanta sèt milions sèt cents seissanta cinc milas siis sto trenta one euròs (pron.: sèt sèng sé'tan-nto sèt mi'liar sèt sèng sé'tan-nto sèt mi'lioung sèt sèng séï'ssan-nto si-ng 'milo siï sèng trènt une éw'ro )
broj X (vlak, autobus itd.) : broj X (pron.: broj X )
pola : mié- / demi- / miéjorn (pron.: mié / demi / miédzOr )
manje : mouens (pron.: mouin )
više : ples (pron.: kiša )
dalje : moj (pron.: ja )
Vrijeme
sada : ora / orendrêt (pron.: 'voura /' orindrÈ )
onda, onda : smrdljiv (pron.: pué )
kasnije : ples tard / apré (pron.: kiša rano / poslije )
prije toga, prije : prije prije (pron.: devAN / avan)
prije noći : ispred nuet (pron.: prije oblaka )
nakon filma : nakon filma (pron.: a'prè leu 'film )
nakon toga : nakon (aquò) (pron.: a'prè (z a'ko )
jutro : evo jutro (pron.: lou ma'ti-ng )
(ujutro : od jutra (pron.: de ma'ti-ng )
ujutro : dins la matinada (pron.: di-ng la mati'nado )
poslijepodne : poslije-dinar / poslije-miegjorn / tantòst (pron.: la'prè di'na / la'prè mié'djou (r) / tan-n'toss)
večer : lo vèspre / lo sera (pron.: lou 'vèspré / lou' séro)
Navečer : dins la serada / dins la vesprada (pron.: di-ng la sé'rado / di-ng la vès'prado)
noć : nuech (pron.: oblak )
Vrijeme
jedan sat ujutro : jutro una ora (pron.: an 'ouro de ma'ti-ng )
dva sata ujutro : jutro doas oras (pron.: dwaz 'ouro de ma'ti-ng )
podnevni : miegjorn (pron.: mié'djou (r) )
u podne : miegjorn (pron.: a mié'djou (r) )
jedan popodne : una ora after-miegjorn (pron.: a 'ouro da'prè mié'djou (r) )
dva popodne : doas oras after-miegjorn (pron.: dwaz 'ouro da'prè mié'djou (r) )
šest navečer : sie oras de vèspros (pron.: siïz 'ouro dé' vèspré )
sedam o navečer : sèt oras de vèspre (pron.: sèt 'ouro dé' vèspré )
četvrt do sedam, 18:45 : sèt oras mens / manca a quarter (pron.: sèt 'ouro mèng / man-nk ung kar )
četvrt sedam, 19:15 : postavite oras (e) četvrtinu (pron.: postavi našu (e) ung kar )
pola osam, 19:30 : sèt oras e mieja (pron.: sèt our é 'miédjo )
ponoć : miejanuech (pron.: 'miédjo nu )
Podne je. : Es miegjorn. (pron.: ès mié'djou )
U ponoć : Miejanuech. (pron.: a 'miédjo nu )
Trajanje
minutu : minuta (pron.: mi'nuto )
četvrt sata : evo četvrtina ora (pron.: lou kar 'douro )
pola sata : la mieja ora (pron.: miédj 'ouro )
sat [trajanje]: ora : 'louro
dan / dan : lo jorn / la jornada (pron.: lou djou (r) / la djour'nado)
tjedan : setmana (pron.: sé'mano )
mjesec : lo mes / la mesada (pron.: lou mé (ss) / la mé'zado )
godina / godina : godina / annada (pron.: lan-ng / la'nado )
svakodnevno, svakodnevno : jornadier / dnevno (pron.: djourna'dié / kouti'dian-ng)
tjedni : setmanier / Weekari (pron.: séma'nié / éïdouma'dari)
mjesečno : mensuau / mesadier (pron.: min-nsu'aw / méza'dié)
godišnji : annuau / annau (pron.: anu'aw / a'naw)
desetljeće : lo decènni (pron.: lou déssèni )
stoljeću : lo sègle (pron.: lou 'sèglé )
tisućljeća : lo millenari (pron.: lou milé'nari )
u 21. stoljeću : u pravilu XXI / u pravilu XXIen (pron.: ôw 'seglé vi-nt é ung / ôw' seglé vi-nt e u'nèng)
Dana
danas : uei / encuei (pron.: (v) uéï / èng'kuéï)
jučer : ièr / aièr (pron.: yèr / a'yèr)
sutra : zahtijevajte (pron.: dé'man-ng )
ovaj tjedan : aquesta setmana (pron.: a'késto sé'mano )
prošli tjedan : setmana passada (pron.: sé'mano pa'ssado )
sljedeći tjedan : la setmana que vèn (pron.: sé'mano ké vèng )
nedjelja : (di) menge (pron.: (di) 'mèndji )
ponedjeljak : (Ned) pon (pron.: (di) 'pluća )
utorak : (di) març (pron.: (Ned) 'uto )
srijeda : (di) majke (pron.: (di) 'mèkré )
četvrtak : (di) jòus (pron.: (di) 'djow )
petak : (di) vendres (pron.: (di) 'vèndré )
subota : (recimo) sabte (pron.: di'ssaté )
Mjesec
Siječnja : genier (pron.: djé'nié )
veljača : febrier (pron.: fébri'é )
ožujak : març (pron.: Utorak )
travanj : zaklon (pron.: abr'yéw )
svibanj : svibanj (pron.: svibanj )
lipanj : junh (pron.: dju-ng )
srpanj : julhet (pron.: dju'yé )
kolovoz : aost (pron.: a'ou )
rujan : setembre (pron.: se'tèmbré )
listopad : octòbre (pron.: ôw'tobré )
studeni : Studeni (pron.: novi )
prosinac : Prosinac (pron.: déssèmbré )
Napišite vrijeme i datum
Boje
crno : negre (pron.: 'crnac )
Bijela : Bijela (pron.: blan-ng )
Siva : Siva (pron.: gri )
Crvena : roge (pron.: 'roudji )
plava : blau (pron.: blaw )
žuta boja : žuta (pron.: 'djawné )
zeleno : verd (pron.: ver )
naranča : arange (pron.: a'ran-ndji )
ljubičasta : ljubičasta (pron.: viôw'lé )
kesten : Kesten (pron.: ma'roung )
Prijevoz
Autobus i vlak
Koliko košta karta do ____? : Količina casta la bilheta po anar a ____? (pron.: Kan-ng 'kwasto la bi'yéto pèr a'na a )
Ulaznicu za ____, molim. : Una bilheta per ____, molim. (pron.: 'uno bi'yéto pèr ____, se vou plaï )
Kamo ide ovaj vlak / autobus? : Onte va aqueu trin / bús? (pron.: 'ounté ide kéw tri-ng / buss )
Gdje je vlak / autobus za ____? : Imate li lo trin / bús po ____? (pron.: ounte èss lou tri-ng / buss pèr ____ )
Staje li ovaj vlak / autobus u ____? : Aquest trin / bus zaustavljen u ____? (pron.: a'kés tri-ng / bus sa'rèst a )
Kada polazi vlak / autobus za XXX? : Ostaviti kada, lo trin / bús po ____? (pron.: 'parté kan-ng, lou tri-ng / buss otac ____ )
Kada će ovaj vlak / autobus stići za _____? : Kada stigne do ____, postići trin / bús? (pron.: kan-ng ariba'ra a ____, a'kés tri-ng / buss )
Upute
Gdje je _____ ? : Onte s'atròba ____? (pron.: 'ounté sa'trobo ____ )
...željeznička stanica ? : gara / the estacion (pron.: la 'garo / lèsta'ssiéng )
... autobusni kolodvor? : la gara (estacion) rotiera (pron.: la 'garo (lèsta'ssiéng) rou'tiéro )
... Zračna luka? : Zračna luka (pron.: laérou'por )
... središte grada : lo centrevila? (pron.: lou 'sèntré-'vilo )
... predgrađe? : la banlèga / lo terrador (pron.: la ban'lègo / lou téra'dou)
... hostel? : aubèrga (pron.: lôw'bèrgo )
...hotel _____ ? : ostalariá (pron.: loustala'rié )
... francusko / belgijsko / švicarsko / kanadsko veleposlanstvo? : ambaissada francesa / soïssa / canadiana? (pron.: lan-mbéï'ssado fran'nsézo / sou'isso / kana'diano )
Gdje ima puno ____? : Imam li molone od ____? (pron.: ounte ya mou'loune dé ____ )
... hoteli? : ostalariás? (pron.: oustala'rié )
... restorani? : restorani? (pron.: réstôw'ran-ng )
... barovi? : barovi? (pron.: traka )
... web stranice za posjetiti? : mjesta po posjetitelju? (pron.: 'sité pèr vizi'ta )
Možete li mi pokazati na karti? : Mi podètz mostrar sus la carta? (pron.: Mi pou'dèss mou'stra su la 'karto )
Ulica : carriera (pron.: ka'riéro )
Skrenite lijevo : Viratz a senèstra (pron.: vi'rass a sé'nèstro )
Skrenuti desno. : Viratz a drecha (pron.: vi'rass a 'drétcho )
lijevo : senèstra (pron.: sé'nèstro )
pravo : drecha (pron.: 'drétcho )
ravno : tot drech (pron.: tou dré )
u smjeru _____ : u smjeru _____ (pron.: di-ng la diréï'ssiéng de )
/ dins endrechiera od ____ | daj lèndré'tchiéro de |}}nakon _____ : nakon lo / la _____ (pron.: a'prè lou / la )
prije _____ : prije lo / la _____ (pron.: a'van-ng lou / la )
Pronađite _____. : Trobatz lo / la ____ (pron.: trou'bass lou / la )
raskršća : crosiera (pron.: krou'ziéro )
Sjeverno : nòrd (pron.: niti )
Jug : Jug (pron.: Jug )
je : istok / uspon (pron.: èst / le'van-ng)
Gdje je : oest / ponent (pron.: wèst / pou'nèng)
na vrhu : u aut / adaut / upstream / adamont (pron.: en aw / a'daw / a'moung / ada'moung)
dolje (u blizini) : dolje / adabàs (pron.: èm ba / ada'ba (ss) )
dolje (daljinski) : avau / adavau (pron.: a'vaw / ada'vaw)
Taksi
Taksi! : Taksi! (pron.: 'tassi )
Vodi me do _____, molim te. : Menatz-mi a _____, molim. (pron.: me'nass mi a ____, se vou plaï )
Koliko košta odlazak na _____? : Quant còsta per anar a ____? (pron.: kan-ng 'kwasto pèr a'na a _____? )
Dovedite me tamo, molim vas. : Menatz-mi tamo, molim. (pron.: me'nass miy'la, se vou plaï )
Smještaj
Imate li slobodnih soba? : Avètz de cambras libras? (pron.: a'vèss de 'kan-mbro' libro )
Koliko košta soba za jednu osobu / dvije osobe? : Što se tiče còsta una cambra per una persona / doas personas? (pron.: kan-ng kwast 'uno' kan'mbro pèr 'uno pèr'souno / dwass pèr'souno )
Ima li u sobi ... : Dedins la cambra, i a ... (pron.: dedi-ng la 'kan-mbro, ja )
... plahte? : od linçòusa? / od lançòusa? (pron.: de li-n'sow / dà © lan-n'sow )
...kupaona ? : una sala de banh? (pron.: 'uno' salo de ba-ng )
... telefon? : lo telefòne? (pron.: lou tele'foné )
...televizija ? : televizija? (pron.: televizija )
Mogu li posjetiti sobu? : Pòdi veire la cambra? (pron.: 'pwadi' véïré la 'kan-mbro )
Nemate tišu sobu? : Avètz una cambra mai tranquilla? (pron.: a'vèss pa no 'kan-mbro maï tran-ng'kilo )
... veći? : mai gròssa? (pron.: maï 'grosso )
...čistač? : mai neta? (pron.: maï 'néto )
...jeftiniji? : mens cara? (pron.: mèng 'karo )
dobro, pretpostavljam. : Pa, uzmi. (pron.: bèng, 'préni )
Planiram ostati _____ noći. : Còmpti de restar ____ nuechada (s). (pron.: 'ko-nti dés rèss'ta ____ nué'tchado )
Možete li mi predložiti drugi hotel? : Mi podètz recomandar una autra ostalariá (pron.: mi pou'dès rékouman-n'da nawtr oustala'rié )
Je li uključen doručak / večera? : Uključujete li lo dejunar / sopar? (pron.: si-ng'kluss lou dedju'na / sou'pa )
U koliko sati je doručak / večera? : A quina ora es lo dejunar / sopar? (pron.: a ki-n our èss lou dedju'na / sou'pa )
Molim te, očisti moju sobu. : Netejatz la cambra, molim te (pron.: nété'djass la 'kan-mbro sé vou plaï )
Možete li me probuditi u _____ sati? : Mi podètz revelhar a ____ ora? (pron.: mi pou'dèss revi'ya a ___ 'ouro )
Želim te obavijestiti kad odlazim. : Tvoji sinhali koji su nestali. (pron.: vou si'gnali ké 'otišao )
Srebro
Prihvaćate li eure? : Acceptatz leis euròs? (pron.: asséï'tass léïz éw'ro )
Prihvaćate li švicarske franake? : Prihvaćam lei francs soïsses? (pron.: asséï'tass léï fran-ng sou'issé )
Prihvaćate li kanadske dolare? : Acceptatz lei kanadski dolari (pron.: asséï'tass leï dou'lar kana'dian-ng )
Primate li kreditne kartice ? : Uzmite kreditnu karticu? (pron.: pre'nèss the 'karto de' krèdi )
Možete li me promijeniti? : Mi podètz do lo cambi? (pron.: mi pou'dès 'faïré lou' kan-mbi )
Gdje to mogu promijeniti? : Onte pòdi do lo cambi? (pron.: 'ounté' pwadi 'faïré lou' kan-mbi )
Možete li me promijeniti na putničkom čeku? : Mi podètz do lo cambi na putničkom čeku? (pron.: mi pou'dès 'faïré lou' kan-mbi pjevani trav'lèr tchè )
Gdje mogu iskoristiti putnički ček? : Onte pòdi cambiar putnički ček? (pron.: 'ounté' pwadi kan-m'biane trav'lèr tchè )
Koji je devizni tečaj? : Što su lo taus de cambi? (pron.: kèss lou taw dé 'kan-mbi )
Gdje mogu pronaći bankomat? : Onte pòdi trobar distributer bilhets? (pron.: 'ounté' pwadi trou'ba-n distribu'tou dé bi'yé )
Hrana
Stol za jednu osobu / dvije osobe, molim. : Una taula per una persona / doas personas, molim. (pron.: 'uno' tawlo pèr 'uno pèr'souno / dwass pèr'souno, sé vou plaï )
Mogu li dobiti jelovnik? : Pòdi aver lo menut? (pron.: 'pwadi a've lou mé'nu )
Mogu li posjetiti kuhinje? : Pòdi veire la coïna? (pron.: 'pwadi' véïré la kou'ino )
Koja je posebnost kuće? : Koja je posebnost maiona? (pron.: kèss lèspéssiali'ta de la ma'young )
Postoji li lokalni specijalitet? : Imam lokalnu specijalizaciju? (pron.: ya nèspéssiali'ta lou'kalo )
Ja sam vegetarijanac. : Siáu vegetarijanac. (pron.: siéw védjéta'rian-ng )
Ne jedem svinjetinu. : Mangi bez porketa. (pron.: 'man-ndji pa dé pour'ké )
Jedem samo košer meso. : Mangi ren que de carn će se sakriti. (pron.: 'man-ndji réng ké dé kar ka'tchèro )
Možete li kuhati lagano? (s manje ulja / maslaca / slanine) : Podètz coïnar leugier (ambé mens d'òli / burre / slanina)? (pron.: pou'dès kou-i'na léw'djié (é'mé mèng 'doli /' buré / lar))
Jelovnik : menut (pron.: Jelovnik )
à la carte : a la carta (pron.: na 'karto )
doručak : dejunar (pron.: dedju'na )
jesti ručak : dinar (pron.: di'na )
večera : sopar (pron.: sou'pa )
Želim _____ : Vourriáu ____ (pron.: vôw'riéw )
Želio bih jelo s _____. : Vourriáu un dish ambé ____ (pron.: vôw'riéw un-m pla me )
piletina : de polet (pron.: od piletine )
govedina : od buou (pron.: kocka buw )
jelena : iz cèrvi (pron.: désèrvi )
Riba : de peis (de mer) / de peisson (de rivière) (pron.: de péï / de péï'ssoung)
malo lososa : losos (pron.: kockice sôw'moung )
tuna : od vašeg (pron.: de toung )
pišmolj : oslić (pron.: dé mèr'lu )
bakalar : oslića (pron.: dé mèr'lusso )
sušeni bakalar : od bacalhau (pron.: kockice baka'yaw )
jastog : iz lingombau (pron.: de li-ng-goum'baw )
školjke : de clauvissas (pron.: kockice klôu'visso )
kamenice : d'ústrias (pron.: 'dustri )
dagnje : mišići (pron.: mišićne kockice )
neki puževi : de caragòus / de cacalaus (pron.: kara'gow kockice / kaka'law kockice )
žabe : od granola (pron.: dé gra'nouyo )
šunka : iz cambajona (pron.: kockice kan-mba'djoung )
svinjetina / svinja : de porquet / pòrc (pron.: kockice pour'ké / pwar )
.divlji vepar : od jednine (pron.: de si-ng'la )
kobasice : od saussissas (pron.: kockice sôw'ssisso )
sir : fromatge (pron.: kockice frou'madji )
jaja : d'uous (pron.: duw )
jaje : a u ili (pron.: u-n uw )
salata : una ensalada / una salada (pron.: an ènsa'lado / 'uno sa'lado )
povrće (svježe) : d'èrbas (frescas) (pron.: 'dèrbo (' frésko) )
voće (svježe) : de fruchs (frescs) (pron.: fru fréss )
kruh : iz tave (pron.: de pan-ng )
tost : rostida / tostada (pron.: rou'stido / tou'stado)
tjestenina : tjestenine (pron.: dé 'pasto )
riža : de ris (pron.: de ri )
Grah : od faiòus (pron.: de fa'yow )
Mogu li dobiti čašu _____? : Pòdi aver veire of ____? (pron.: 'pwadi a'vém' véïré dé )
Mogu li dobiti šalicu _____? : Pòdi aver una tassa de ____? (pron.: 'pwadi a't no' tasso de )
Mogu li dobiti bocu _____? : Pòdi aver una botelha de ____? (pron.: 'pwadi a've no bou'tiyo dé )
Kava : Kava (pron.: ka'fè )
čaj : tè (pron.: tè )
sok : sok (pron.: dju )
mineralna voda : aiga gasosa (pron.: 'aïgo ga'zouzo )
voda (mirna): aiga (minerala) : 'aïgo miné'ralo
pivo : cervesa (pron.: ser'vezo )
/ bièrra | 'pivo |}}crno / bijelo vino : roge / bijelo vino (pron.: vi-ng 'roudji / blan )
Mogu li dobiti _____? : Pòdi iz ____? (pron.: 'pwadi a've de )
sol : sau (pron.: vidio )
papar : otac (pron.: 'pèbre )
maslac : burre (pron.: 'bure )
Molim te? : Molim? (pron.: se vou plaï )
završio sam : Ai acabat / finit. (pron.: aï aka'ba / fi'ni )
To je bilo ukusno. : Èra deliciós. (pron.: 'èro deli'ssiouss )
Možete očistiti stol. : Podètz desbarrassar la taula. (pron.: pou'dès désbara'ssa la 'tawlo )
Račun molim. : La nòta / Lo còmpte, molim. (pron.: 'noto / lou' ko-nté, sé vou plaï )
Barovi
Služite li alkohol? : Servètz d'Alcòl? (pron.: sèr'vèss dal'kol )
Postoji li usluga stolova? : Imam uslugu u tauli? (pron.: ya ung sèr'vissi a 'tawlo )
Jedno pivo / dva piva, molim. : Una cervesa / Dos cervesas, molim. (pron.: 'uno ser'vezo / dwass ser'vezo, se vou plaï )
Čašu crno / bijelog vina, molim : Vina od rogea / bijelog vina, molim. (pron.: u-m 'véïré de vi-ng' roudji / blan, se vou plaï )
Veliko pivo, molim. : Una bierrassa / gròssa cervesa, molim. (pron.: 'uno bié'rasso /' grosso ser'vézo, sé vou plaï )
Bocu, molim. : Una botelha, molim te. (pron.: 'uno bou'tiyo, se vou plaï )
viski : viski (pron.: 'Wiski )
votka : vodka (pron.: want'ka )
rum : ROM (pron.: roum )
malo vode : d'aiga (pron.: 'daïgo )
Schweppes : schweppes (pron.: tchwèpss )
sok od naranče : sok od naranče (pron.: dju da'ran-ndji )
Coca : Coca (pron.: kou'ka )
Još jedan, molim. : Un / Una mai, molim. (pron.: un-m / 'uno maï, se vou plaï )
Još jedan za stol, molim. : Još jedan po la taula, molim. (pron.: an 'awtré pèr la' tawlo, se vou plaï )
U koje vrijeme zatvarate ? : Sarratz a quina ora? (pron.: sa'rass a kine 'ouro )
Kupnje
Imate li ovo u mojoj veličini? : Avètz aiçò dins ma talha? (pron.: a'vèss éï'sso dim ma 'taïo )
Koliko to kosta ? : Što se tiče còsta? (pron.: kan-ng 'kwasto )
Preskupo je ! : Es tròup jer! (pron.: èss trow kar )
Možete li prihvatiti _____? : Porriatz accepttar ____? (pron.: pou'riass asséï'ta )
Draga : jer (pron.: kar )
jeftino : a bòn mercat (pron.: bwam mèr'ka )
Ne mogu mu platiti. : Lo / The pòdi not pagar. (pron.: lou / la 'pwadi pa pa'ga )
ne želim to : Ne vòli. (pron.: nèng 'vwali pa )
Zavaravaš me. : Siatz ima meganar. (pron.: siass a mè-nga'na )
Nisam zainteresiran. : Siáu nije interessat. (pron.: siéw pa i-ntéré'ssa )
Ok, uzet ću. : Ben, lo / la vau uzmi. (pron.: bèng, lou / la vaw 'prèndré )
Mogu li dobiti torbu? : Porriáu aver una pòcha? (pron.: pou'riéw a'vé no 'potcho )
Dostavljate li u inozemstvo? : Liuratz je čudan? (pron.: boundw'rass a lè'stran-ndji )
Trebam... : Ai besonh (pron.: aï be'zoung )
... šampon. : šampon. (pron.: de tchan-m'poung )
... analgetik (aspirin, ibuprofen) : analgetik (aspirina, ibuprofen). (pron.: dina analdjé'zi (aspi'rino, ibuprou'fèn) )
... lijek za prehladu. : lijeka / lijeka còntra lo raumàs. (pron.: dum médika'mèng / ung ré'mèdi 'kwa-ntro lou rôw'mass )
... lijek za želudac. : lijekovi za želudac. (pron.: dé médika'mèng pèr lèstou'ma )
... britva. : brijača (pron.: gnoj ra'zou )
... baterije. : od piela. (pron.: de 'piélo )
... kišobran : paraplueje (pron.: dun-m 'paro-'pluéyo )
... suncobran. (Sunce) : od una ombrèla (pron.: dina oum'brèlo )
... krema za sunčanje. : una krema solara. (pron.: 'duno' krèmo sou'laro )
... razglednice. : una carta postala (pron.: 'duno' karto pou'stalo )
... postanske marke. : od sagèusa (pron.: de sa'djèw )
... dopisnica. : od letra papira. (pron.: dés pa'pié de 'létro )
... kemijska olovka. : od estila. (pron.: dina èsti'lo )
... knjiga na francuskom. : besplatno na francuskom. (pron.: de 'libréng fran-n'séss )
... novine na francuskom. : jornaua na francuskom. (pron.: dung djour'naw in-m fran-n'séss )
... iz francusko-provansalskog rječnika. : iz francusko-provansavskog diccionarija. (pron.: dun-n dysiou'nari fran-n'séss dokazano )
Voziti
Htio bih unajmiti automobil. : Vourriáu logar / arrenda una veitura. (pron.: vôw'riéw lou'ga / arèn'da no véï'turo )
Mogu li se osigurati? : Mi porriáu assegurar? (pron.: mi pou'riéw asségu'ra )
Jedan način : unic sense (pron.: sinz u'ni )
prinos : cedissètz lo passatge (pron.: sedi'ssèss lou pa'ssadji )
parkiranje zabranjeno : estacionament interdich / enebit (pron.: èstassiouna'mèng i-ntèr'di / éné'bi )
ograničenje brzine : granica vitessa / velocitat (pron.: li'mi dé vi'tésso / véloussi'ta )
benzinska postaja : estacion d'Esséncia / estacion servisi (pron.: èsta'ssiéng déssénsi / èsta'ssiéng sèr'vissi )
benzin : esséncia (pron.: lé'ssénsi )
bezolovni 95 : sensa lead 95 (pron.: 'sènso ploung nou'nan-nto si-ng )
bezolovni 98 : sensa lead 98 (pron.: 'sènso ploung nou'nan-nto vué )
dizel : dizel (pron.: dié'zèl )
Autoritet
Nisam učinio ništa loše. : Ai ren fach de mau. (pron.: aï rin-m fa de maw )
To je pogreška. : Es una pogreška. (pron.: èz une é'rou )
Kamo me vodiš? : Onte mi menatz? (pron.: 'ounté mi mé'nass )
Jesam li uhićen? : Siáu uhićen? (pron.: siéw èn è'sta darésta'ssiéng )
Ja sam državljanin Francuske / Belgije / Švicarske / Kanade. : Siáu un ciutadan fancés / bèlga / soïsse / canadian. (pron.: siéw ung siéwta'dan-ng fran-n'séss / 'bèlgo / sou'issé / kana'dian-ng )
Ja sam državljanin Francuske / Belgije / Švicarske / Kanade : Siáu una ciutadana francesa / bèlga / soïssa / canadiana. (pron.: siéw 'uno siéwta'dano fran-n'ssézo /' bèlgo / sou'isso / kana'diano )
Moram razgovarati s francuskim / belgijskim / švicarskim / kanadskim veleposlanstvom : Devi parlar na ambaissada francesa / bèlga / soïssa / canadiana. (pron.: 'devi par'la a lan-mbéï'ssado fran-n'ssézo /' bèlgo / sou'isso / kana'diano )
Htio bih razgovarati s odvjetnikom. : Vourriáu parlar amb odvjetnik. (pron.: vôw'riéw par'la mune avou'ka )
Mogu li samo platiti kaznu? : Porriáu simplament pagar una emenda? (pron.: pou'riéw si-mpla'mèm pa'ga né'mèndo )
