Francuski rječnik fraza - Sprachführer Französisch

Poput španjolskog i talijanskog, francuski je jedan od romanskih jezika, a francuskim govori oko 130 milijuna ljudi širom svijeta, uključujući i mnoge zemlje Afrika, na mnogim otocima i u Francuska.

izgovor

Francuski jezik sadrži nekoliko zvukova koji se ne koriste u njemačkom jeziku. Najvažniji od njih su nazalni zvukovi. Često postoje i problemi s učenjem pisanog jezika, jer se font često ne poklapa s ispravnim izgovorom, a znakovi se često ne izgovaraju na kraju. Možete postaviti pravilo da se suglasnici (r, s, t, x i ne-nazalni n) i samoglasnik e na kraju riječi tako reći nikad ne izgovaraju. Treće lice množine "-ent "također ostaje nijem. Isto tako, može li se postaviti pravilo da se" h "na početku riječi nikada ne izgovara.

Međutim, tihi suglasnici na kraju riječi izgovaraju se ako sljedeća riječ započinje samoglasnikom ili tihi suglasnik samoglasnikom. Ovdje se zadnji suglasnik izgovara zajedno sa samoglasnikom u novom slogu.

Sada već gore spomenutim nazalnim zvukovima. Nosni se zvukovi uvijek pojavljuju u vezi s "n" ili "m". Ako se ispred „n“ nalazi samoglasnik, a dalje „n“ ili samoglasnik ne slijedi „n“, rezultat je nazalni zvuk. U tim se slučajevima "n" koristi za prepoznavanje prethodnog samoglasnika u pisanju kao nazalni zvuk.

Naglasak se također razlikuje od njemačkog: U francuskom su riječi s više slogova obično (ali ne uvijek) naglašene na posljednjem slogu.

Samoglasnici

a

poput 'a' u starini

e

poput 'e' u etici, poput 'ö' u le, kao posljednja nijema

ja

poput 'i' u tebi, poput 'j' u prvaku

O

poput 'o' uključeno i isključeno, vrlo nazalno

u

poput 'ü' u aigu

Suglasnici

b

poput 'b' u beauu

c

poput 'k' u kampu

d

poput 'd' u droit

f

poput 'f' za pet

G

poput "g" u cjelini, prije "e" i "i" kao u garaži

H

nijemi, ali povremeno nema veze

j

poput 'sh' u džungli

k

poput 'k' u znati

l

poput 'l' u fouleru

m

poput 'm' kod majke

n

poput 'n' u nosu

str

poput 'p' u paixu

q

poput "k" u konzervi, a sljedeće "u" uglavnom je tiho

r

poput 'r' u rendžeru

s

poput 's' u skotomu; između samoglasnika poput nosa

t

poput 't' u tablici

v

poput 'w' u vinu

w

samo u stranim riječima; poput njemačkog ili engleskog "w"

x

poput 'x' u vještici

g

poput 'j' u sada, kao polovični samoglasnik poput 'i'

z

poput 's' u sedam

Kombinacije likova

ai

poput jajeta ili slično

boliti

poput jajeta

ais

kao

au, eau

poput 'o' u uredu

na

poput "an" u narančastoj, nazalnoj;

eu

poput 'ö' u riječima

on (na kraju riječi)

'eh' u glagolima, drugačije 'är'

ez

en, em

nazalni;

u

nazalni;

oi

poput 'ua'

oin

poput 'uän', nazalni

ou

poput 'u' u sobi

na

oui

poput 'ui'

ui

poput "üi"

SAD

CH

kako 'sch' u prekrasnom

gn

poput 'ny' u Nyasi

bolestan

poput 'ij'

ll

ph

poput 'f' u telefonu

tch

poput 'ch' u češkom

th

tr

Idiomi

Osnove

Zdravo. (neformalno)

Pozdrav. (Saluh.)

Dobar dan.

Dobar dan. (Bohn-schuhr)

Kako si?

Vaa va? (Sa wa)

Komentirati ca va? (Ko-moha sa wa)

Kako si?

Komentar allez vous? (Svi se okupljaju?)

Dobro hvala.

Très bien, merci. (Treh bjän, merßi.)

Kako se zoveš?

Tu t'appelles komentar? (Tü tappell ko-moh)

Quel est votre nom? (Kell e wotre nom ?.)

Kako se zoveš?

Komentar vous appelez-vous? ("Ko-man wu sappöleh wu?")

Moje ime je ______ .

Ponedjeljak _____. (Moh nom e ____.)

Je m'appelle _______. (Schö mapell ____)

Lijepo te je poznavati.

Heureux de vous rencontrer. (Öröh de wuh ran-kontre.)

Molim.

S'il vous plaît. (= S.v.p.) (ßil wuh stan.)

Hvala.

Merci. (Märßih)

Izvoli!

Il n'y a pas de quoi. (Il nja pah de kwa.)

Da

Oui. (uie.)

Ne

Ne. (Ne.)

Oprosti.

Izvinite-moi. (Exkühseh mwah.)

Žao mi je.

Je suis désolé. (Schöh swih desoleh.)

Doviđenja.

AU Revoir. (O jeleni.)

Ne znam francuski.

Je ne parle pas français. (Schöh nö parl pah franßäh.)

Govoriš li njemački ?

Parlez-vous allemand? (Parlee wuh sall-mang?)

Može li itko ovdje govoriti njemački?

Ya-t-il quelqu'un qui parle allemand ici? (jatil kelkön ki parl almand issi?)

Pomozite!

À l'aide!

Dobra večer.

Bonsoir.

Laku noć.

Bonne nuit.

Ne razumijem.

Je ne comprends pas.

Gdje je zahod?

Où sont les toilettes?

Problemi

Ostavi me na miru.

Laissez-moi smiren. (Let-moa trankij)

Ne diraj me.

Ne me touchez pas. (Ne, pa)

Zovem policiju.

J'appelle la police. (Sch'apell la polis)

Policija!

Policija! (Polis)

Zaustavite lopova!

Arrêtez! Au voleur! (Arete o wolör)

Trebam pomoć!

Aidez-moi, s'il vous plaît! (Ede-moa sil wu plä!)

Pomozite! (Usklik u slučaju nužde)

Au secours! ("Oh ßekuhr!")

Ovo je hitno!

C'est une hitnost. (Postavite ün ürschons)

Izgubljen sam.

Je suis perdu. (lijepo süi perdü)

Izgubila sam torbu.

J'ai perdu mon sac. (Sche perdü mon sak)

Izgubio sam novčanik.

J'ai perdu mon porte-monnaie. (ona perdü mon novčanik)

Bolestan sam.

Je suis malade. (lijepa süi malade)

Ozlijeđena sam.

Je suis blessé. (lijepa blijeda)

Trebam liječnika.

J'ai besoin d'un médecin. (Sche besoin dön medsäng)

Mogu li koristiti vaš telefon?

Jeste li sigurni da koristite vaš telefon? (esökö schö purre ütilise wotr telefon)

brojevi

1

un (na)

2

deux (čini)

3

trois (troa)

4

četverokut (katr)

5

cinq (sönk)

6

šest (sis)

7

rujna (postavljen)

8

huit (duhovitost)

9

neuf (nöf)

10

dix (dis)

11

naš (ons)

12

tuširanje (vas)

13

treize (träs)

14

quatorze (katori)

15

quinze (sposoban)

16

zaplijeniti (säs)

17

dix-sept (diset)

18

dix-huit (ometati)

19

dix-neuf (disnöf)

20

vingt (osjeća)

21

vingt-et-un (wönt-e-ön)

22

vingt-deux (wön-dö)

30

trente (tront)

40

četvrtine (kockast)

50

cinquante (sönkont)

60

soixante (swasont)

70

soixante-dix (swasondis)

80

quatre-vingt (gatrewön)

90

quatre-vingt-dix (gatrewöndis)

100

cent (san)

101

cent un / une (san-te-ön / ün)

110

cent dix (san dis)

200

deux centi ( dö san)

1000

milja (mil)

1001

mille un / une (mil ön / ün)

2000

deux mille (dö mil)

1 000 000

milion (ön milio)

1 000 000 000

un milijarda (ön miliar)

vrijeme

prošlost

le passé (Lö pass)

prošlost

passé, e (proći)

ranije

autrefois (otrefoa)

bivši, stari

ancien, ne (onsie)

prisutnost

le présent (Lö preson)

trenutno

prisutan, e (preson)

sada

održavatelj (mäntnon)

zasad

jedan trenutak (o tako momoa)

budućnost

l'avenir (m) ()

budućnost

le futur (Lö za)

budućnost

futur, e (za)

Sljedeći

prochain, e (proschen)

uskoro

bientôt (biöntoh)

nakon toga

ensuite (oswith)

Vrijeme

9:00 (ujutro / navečer)

9 sati (du matin / du soir) (nöf ör dü matön / dü swar)

pet devet

neuf heures cinq (9 h 05) (nöf ör sönk)

Devet i petnaest

neuf heures et quart (9:15) (nöf ör e kar)

devet i pol

neuf heures et demie (9:30) (nöf ör e d (ö) mi)

devet četrdeset i pet

dix heures moins le quart (9:45) (dis ör mua lö kar)

pet prije deset

dix heures moins cinq (9 h 55) (dis ör mua sönk)

Koliko je sati?

Izvor heure est-il? / Il est source heure? (käl ör etil / il e käl ör)

U koliko sati vlak kreće za Pariz?

Izvor koji se vozio u Parizu? (a käl ör iatil ön trön čisti par)

oko 8 sati

u odnosu na 8 sati (bila bi pamet ör)

skoro je osam sati

c'est presque 8 sati (se preskö wit ör)

Trajanje

Svaki dan

quotidien, ne (kotidija)

jedan tjedan

une semaine (s (o) čovjek)

tjedni

hebdomadaire (hebdomadär)

dva tjedna, dva tjedna

quatorze jours (kators schur )

oko dva tjedna

une quatorzaine (de jours) (ün katorsän (dö schur))

Trajanje

la durée (la düre)

posljednji

durer (dure)

trenutak

trenutakön momoa)

Dugo

longtemps (loto)

Dana

ponedjeljak

lundi (Löndi)

utorak

mardi (mardi)

srijeda

mercredi (merkrödi)

četvrtak

jeudi (jödi)

petak

vendredi (vondredi)

subota

samedi (samdi)

nedjelja

dimanche (dimonski)

Dani u tjednu

les jours de la semaine (m) (le schur dö la smän)

sljedeće subote

samedi prochain (samdi proschen)

zadnja / zadnja subota

samedi dernier (samdi dernie)

Koji je danas dan?

Quel jour sommes-nous aujourd'hui? (Kel schur somm-nu oschurdui)

Danas je ponedjeljak

Aujourd'hui c'est lundi (Oschurdui se löndi)

Utorak je

C'est mardi (Se mardi)

Koliko ih imamo?

C'est izvorni datum? (Se kel dat)

26. svibnja je

26. svibnja (On-e lö wön-sis mä)

Mjeseci

Siječnja

Janvier (već vie)

veljača

février (fefrie)

ožujak

Mars( Mars)

travanj

Avril (awril)

svibanj

Svibanj(kositi)

lipanj

juin (schuö)

srpanj

juillet (škola)

kolovoz

août (ut)

rujan

rujna (septombre)

listopad

oktobar ( oktobar)

studeni

novembre (novombre)

prosinac

décembre (desombre)

mjesec

le mois (lo moa)

na mjesec

mensuel, le ()

Boje

Bijela

blanc, blanche (blong, blonsch)

crno

noir, e (noar)

Siva

siva, e (gri)

plava

bleu, e (glupo)

žuta boja

Jaune (lijep)

Crvena

rumen (žuriti)

zeleno

vert, e (vrijednost)

naranča

naranča (oronsch)

ljubičasta

ljubičica, te (viola)

ružičasta

ruža (ros)

plavokosa

plavuša, e (blon, d)

smeđa

brun, e (brün)

zlatna

doré, e (dore)

srebro

argenté, e (kundak)

svijetao

clair, e (čisto)

tamno

foncé, e (fonse)

blijeda

palet (prijatelju)

blistavi

sjajno, e (sjajan, t)

promet

Prijevozna sredstva

un moyen de transport (ön moiön de transport)

automobil

une voiture (ün wuatur)

Automobil za iznajmljivanje

un voiture de location (ün wuatur do locasion )

kamion

un camion (ön kamion)

motocikl

une moto (ün moto)

bicikl

un vélo (ön velo)

Cesta

nepromijenjena ruta (ün kolotečina)

Autocesta

une autoroute (ün otorut)

ulaz

une entrée (ün ontre)

Izlaz

une sortie (ün sorti)

prijelaz

un carrefour (na karfuru)

Semafori

des feux de signalizacija (m) (de fö dö sezona signala)

prometna gužva

un bouchon (ön bushon)

autobus i vlak

prijevoz

le transport (Lö transpor)

putovati

putnik (voiasche)

putovati

un voyage (ön voiasch)

autobus

un bus (Doviđenja)

Autobusna stanica

une gare routière (Un čak i nemilosrdan)

vlak

un vlak (ön drön)

Metro, podzemna željeznica

un métro (u metrou)

željeznička stanica

une gare (ün uopće)

platforma

un quai (ön kä )

staza

la voie (la wua)

Vlak za Pariz polazi s perona 2

Vlak za Pariz, dio voaje 2 (lö trön pur paris par dö la wua dö)

ulaznica

un karta (ön tike)

Jednostavna vožnja

sve jednostavno (ön ale sömpl)

Povratna karta

i sve natrag (ön ale e crvenilo)

infopult

les renseignements (m) (le ronsängiemon)

smjer

Kako doći do željezničke stanice?

Quel est le chemin pour la gare (käl e lö sch (ö) mön pur la gar)

Kako doći do autobusne stanice?

Quel est le chemin pour l'arrêt de bus (käl e lö sch (ö) mön pur larä dö büs)

Lijevo

gauche (gooš)

pravo

droite (druat)

skrenite lijevo

tourner à gauche (gimnastika gooš)

skrenuti desno

tourner à droite (gimnastika a druat)

ići ravno

nastavak tout droit ( contiüe tu drua)

taksi

taksi

un taksi ( taksi)

smještaj

hotel

un hôtel (ön otel)

mirovina

une mirovina (ün ponsion)

omladinski hostel

une auberge de jeunesse (ün obärsch de schönäs)

Apartman

un stan (ön apartemon)

soba

une chambre (ün schombr)

Jednokrevetna soba

une chambre jednostavan (ün schombr sönpl)

Dvokrevetna soba

dvokrevetna soba (ün schombr dubl)

krevet

le lit (lö li)

Francuski (bračni) krevet

un grand lit (ön gron li)

najam

louer (lue)

besplatno

libre (libr)

rezervirano

dovršiti, -ète (dovršiti, complät )

kategorija

la catégorie (la categori)

Udobnost

le confort (Lö confor)

hotel s tri zvjezdice

un hotel 3 étoiles (ön otel truas etual)

kupaonica

une salle de bains (ün sal dö bön )

tuš

une douche (u tuš)

WC

toalete (f) (le tualnost)

terasa

une terasa (ün teras)

balkon

un balcon (na balkonu)

s doručkom i večerom

en demi-mirovina (na dömi ponsion)

s punim pansionom

en mirovinska cjelina (na ponsion compät)

doručak

le petit déjeuner (lö pöti deschöne)

novac

novac

l'argent (m) (larschon)

Kusur, kovanice

la monnaie (la monä)

Novčanica

un billet de banque (ön bje dö bonk)

novčanik

un porte-monnaie (ön novčanik)

(platiti

platitelj (piškiti)

uštedi

ekonomist (ekonomizirati)

kapital

la fortune (la fortün)

posuditi

prêter (pohvala)

Kredit, kredit

un kredit (ön credi)

otplatiti

rembourser (romburzirati)

Banka

une bankque (ün bonk)

brojač

un guichet (ön kische)

sklopka

mjenjač (lijep)

Razmijeniti novac

mjenjač iz argentine (lijepi dö larschon)

(Razmjena valute

promjena (već izbriši)

(Bankovni račun

un compte (en banque) (ön comp na bonku)

povući novac

umirovljenik de l'argent (rötire dö larschon)

ček

un chèque (ön schek)

bankovna kartica

une carte bancaire (ün carte bonkiär)

Kreditna kartica

kreditna kartica (u kolicima do credi)

jesti

restoran

un restoran (ön resturon)

bistro

un bistro (ön bistro)

Pub / kava

un cafe (kafić)

servis

un, e serveur, -euse (ön servör (m) / ün servös (f))

Šef)

un, e pokrovitelj (ön / ün parton)

Konobar, konobar

un garçon (ön garson)

Izbornik, karta izbornika

le izbornik (Lö izbornik)

Jelo, jelo, naravno

un plat (ön pla)

Jelo dana

le plat du jour (lö pla dü schur)

naručiti

zapovjednik (comonde)

Narudžba

une Commande (ün comond)

cijena

le prix (Lö pri)

dostavnica

l'addition (f) (ladision )

Savjet

le pourboire (Lö purbuar)

Aperitiv

un apéritif (ön areritif)

starter

une entrée (ün ontre)

glavno jelo

le plat glavni (lö pla prönsipal)

desert

un desert (ön desär)

jesti

jasle (monsche)

glad

la faim (la sušilo za kosu)

osjećati se kao da nešto radim

avoir envie de qc (awuar onvi dö kälkschos)

piće

boire (buar)

Hrana, obrok

un repas (ön röpa)

doručak

le petit déjeuner (lö pöti deschöne)

Ručati

le déjeuner (izbriši lijepa)

večera

le dîner (Lö ručati)

Barovi

pivo

la bière (la medvjed)

lagano pivo

une bière plavuša (ün medvjed plavuša)

tamno pivo

une bière brune (ün bär brün)

Vino

le vin (Lö vön)

bijelo vino

un (vin) blanc (ön (vön) blang)

crno vino

le (vin) rouge (lö (vön) rusch)

Ružičasto vino)

le (vin) rosé (lö (vön) ruža)

šampanjac

le šampanjac (Lö schompan)

Mineralna voda

l'eau (minérale) (eto (mineralno))

(Voćni sok

un jus (de voće) (ön schü (dö frui))

Živjeli! U korist

a votre santé (a votr sonte)

dućan

Kupuj, kupuj

un magasin (ön magasön)

tržište

un marche (u ožujku)

Supermarket

un supermarché (ön süpermarsche)

trgovački centar

komercijala un centra (ön contr komercijalni)

mesnica

une boucherie (ün bushri)

pekara

une boulangerie (ün bulonscheri)

Slastičarnica

une pâtisserie (ün patiseri)

Knjižara

une librairie (ün libräri)

(A) kupnja

un ahat (ön ascha)

kupiti

aheter (jasen (ö) te)

Kupujte

tečajevi (za le curs)

Prodavačica)

un, e vendeur, -euse (ön vondör (m) / ün vondös (f))

diska

une tranša (ün tonsch)

komad

un morceau (ön morso)

litra

un litra (ön litr)

kilo

un kilo (ön kilo)

Voziti

voziti

provodnik (provodnik)

dati gas

akceler (aselere)

kočnica

slobodnije (frän)

skretanje

poštena demi turneja (za dömi tur)

voziti s desne strane

tenir sa droite (tönir sa druat)

baciti

deper (derape)

brojilo za parkiranje

un parcmètre (ön parcmetr)

Stroj za parkiranje ulaznica

un horodateur (ön orodatör)

Zabranjeno parkiranje

Stationnement interdit (stasionemon önterdi)

Cestovna mreža

le réseau routier (Lö reso rutie)

Autocesta

une voie express (ün vua expres)

Naplata, naplata na autocesti

le péage (Lö grašak)

Kružni tok

un sens giratoire (ön sin schiratuar)

slijepa ulica

izdanje une voie sans (ün vua son isü)

biciklistička staza

neu piste ciklabilno (ün pist sikable)

prometna gužva

uncombrement (ön oncombrömon)

Vlasti

lokalna zajednica

une commune (ün comün)

Gradonačelnik

un maire (u ožujku)

Gradska vijećnica

l'hôtel de ville (lotel dö vil)

Vlasti

les autorités (f) (les otorise)

uprava

uprava (administraciju)

Zahtjev

une demande (ün dömond)

oblik

un formulaire (ön formalno)

upitnik

upitnik un (ön kestionär)

potvrda

certifikat un (ön sertifika)

dopuštenje

un permis (ön dozvola)