- Za ostala mjesta s istim imenom vidi Vodič za kineski jezik.
| kineski (汉语 ili 漢語 [Hànyǔ] ； 中文 [zhōngwén]) | |
 | |
| Informacija | |
| Službeni jezik |  Kina,  Tajvan,  Singapur |
|---|---|
| Govorni jezik | Kina, Tajvan, Singapur, Indonezija, Filipini i druge zemlje s kineskim zajednicama. |
| Broj zvučnika | više od 1,3 milijarde |
| ISO 639-3 | cmn |
| Baze | |
| zdravo | 你好 (ni hao) |
| Hvala vam | 谢谢 (xie xie) |
| Zbogom | 再见 (zai jian) |
| Ne | 不是 (bu shi) |
| Mjesto | |
 | |
kineska mandarina je službeni jezik Kina i od Tajvan a također i od Singapur. U Kini se službeni kineski jezik naziva 普通话 pǔtōnghuà (pou ton roua) što znači „svakodnevni jezik“. U Kini postoje još 54 jezika, od kojih 21 ima svoju pisavu (mongolski; tibetanski; kazaški; Xide). Od 1950. ovaj je jezik glavni jezik kineskog obrazovanja, osim Hong Kong i Makao.
Treba napomenuti da u kineskom jeziku postoji nekoliko dijalekata. Na primjer, jedna osoba koja govori kantonski i druga osoba koja govori mandarinski jezik ne mogu se usmeno razumjeti, ali općenito mogu čitati ono što druga piše. Kantonski jezik, koji se govori u Hong Kongu, koristi uobičajene fraze iz poznatog registra koje se rijetko koriste u pisanju. Treba dodati da se u Kini i Singapuru stanovnici koriste pojednostavljenim znakovima. Ali u Hong Kongu, Tajvanu, Makau i drugim regijama i dalje koristimo tradicionalne znakove.
Otprilike petina svjetske populacije govori kineski jezik ili njegove dijalekte, smatrajući da je to njihov maternji jezik. Tonski je jezik poput tibetanskog i koji je imao velik utjecaj u Aziji. Vijetnamci su posuđivali mnoge riječi iz kineskog jezika i također kineske znakove sve dok zapadnjaci nisu uveli abecedu. Korejci i Japanci prije su koristili sustav pisanja na kineskom jeziku, prije nego što su razvili različite sustave. Nije poznato da je kineski, kao i svi drugi azijski jezici, tako težak za učenje; unatoč tome, zapadnjaci će imati poteškoća s tonovima i prepoznavanjem različitih likova u pisanju. Treba dodati da kineski nema abecedu, da je gramatika prilično jednostavna: ne postoji konjugacija prema vremenu, nema množine ili čak drugih gramatičkih pravila koja se mogu naći na francuskom ili engleskom jeziku.
Za ovaj vodič koristimo pristojnu formu za sve izraze, pod pretpostavkom da ćete većinu vremena razgovarati s ljudima koje ne poznajete. Uz to, Kinezi koriste latiničnu abecedu za prepisivanje izgovora znakova. Najčešće korištena transkripcija na svijetu naziva se pinyin, što znači "sricanje zvukova" i koja će biti navedena u ovom vodiču u zagradama.
Izgovor
Suglasnik
Napadi
Prvi redak označava izgovor u međunarodnoj fonetskoj abecedi, drugi pinjin.
| Bilabijalni | Labio- zubni | Alveolarni | Alveolo- nepčani | Velarni | Retroflex | ||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Okluzivno | [p] b | [pʰ] str | [t] d | [tʰ] t | [k] g | [kʰ] k | |||||
| Nazalni | [m] m | [ne] ne | |||||||||
| Spirantnibočni | [the] | ||||||||||
| Afrikat | [ts] z | [tsʰ] nasuprot | [tɕ] j | [tɕʰ] q | [tʂ] zh | [tʂʰ] CH | |||||
| Frikativ | [f] f | [s] s | [ɕ] x | [x] h | [ʂ] sh | [ʐ] r | |||||
| Spirantni | [ɻ] r | ||||||||||
Samoglasnici
Uobičajeni diftonzi
Na temelju
Uobičajeni znakovi Otvoren : 开 (開) (pron.: X) |
zdravo : 你好。 (nǐ hǎo)
Moje ime je ______ : 我 叫 ______。 (wǒ jiào)
Kako si ? : 你 好吗？ （你 好嗎？) (nǐ hǎo ma)
Vrlo dobro, hvala : 很好 ， 谢谢。 (很好 ， 謝謝。) (pron.: X)
Kako se zoveš ? : X (pron.: X)
Kako se zoveš ? : 你 叫 什么 名字？ (你 叫 什麼 名字？) (pron.: X)
Moje ime je _____ : 我 的 名字 是 (wǒde míngzì shì) (pron.: X)
Drago mi je : 很 高兴 认识 你。 (很 高興 認識 你。) (hěn gāoxìng rénshì nǐ.) (pron.: X)
Molim : 请 (請) (qǐng) (pron.: X)
Hvala vam : 谢谢。 (謝謝。) (xièxiè)
Molim : X (pron.: X)
Da : 是 (shì) (pron.: X)
Ne : 不 (bù) (pron.: X)
ispričajte me : 不好意思 (bù hǎo yìsi) (pron.: X)
žao mi je : 对不起 (對不起) (duìbìqǐ) (pron.: X)
Zbogom : 再见。 (zàijiàn)
Ja ne pričam _____ : 我 不会 说 (我 不會 說) (wǒ búhuì shuō) (pron.: X)
Govoriš li francuski ? : 您 会 说 法语 吗？ (您 會 說 法語 嗎？) (nin hui shuo fǎyǔ ma, nin hui shuo fàyǔ ma) (pron.: X)
Govoriš li francuski ? : 你 会 说 法语 吗？ (你 會 說 法語 嗎？) (ni hui shuo fǎyǔ ma, ni hui shuo fàyǔ ma) (pron.: X)
Govori li ovdje netko francuski? : 这里 有人 会 说 法语 吗？ (這裏 有人 會 說 法語 嗎？) (zheli you ren hui shuo fayu ma?) (pron.: X)
Pomozite ! : X (pron.: X)
Dobro jutro) : 早上 好 / 早安 (zaoshang hao / zaoan) (pron.: X)
Pozdrav popodne) : 中午 好 (zhongwu hao) (pron.: X)
Dobra večer : 晚上 好 (wanshang hao) (pron.: X)
Laku noć : 晚安 (wan'an) (pron.: X)
Gdje su toaleti ? : 厕所 在 哪里？ (廁所 在 哪裏？) (cesuo zai nali) (pron.: X)
Koliko to kosta ? : 这个 多少 钱？ (這個 多少 錢？) (zhège duōshǎo qián)
ne razumijem : 我 不 明白。 (wǒ bù míngbái)
Koliko je sati ? : 现在 几点 了？ (現在 幾點 了？) (xiànzài jǐ diǎnle)
Francuska : 法国 (法國) (Fǎguó, Fàguó)
Ja sam francuz : 我 是 法国 人。 (我 是 法國 人。) (wǒ shì Fǎguó ren, wǒ shì Fàguó ren)
Gdje ? : 哪里？ (哪裏？) (nǎlǐ)
Gdje je ... ? : ... 在 哪里？ (... 在 哪裏？) (... zài nǎlǐ)
Upravo ovdje : 这里 (這裏) (zhèlǐ)
Niska : 那里 (那裏) (nàlǐ)
Skupo je : 很贵。 (很貴。) (hěn guì)
Preskupo je : 太贵。 (太貴。) (tài guì)
Jeftino je : 便宜。 (便宜。) (piányí)
Zašto? : 为什么？ (爲什麼？) (wèishéme)
Problemi
Lopov! : 小偷！ (xiǎotōu) (pron.: siao-thow)
Zovi policiju ! : 叫 警察！ (jiào jǐng chá) (pron.: djiao-djing-tcha)
Nazovite vatrogasce! : 叫 火警！ (jiào hǔo jǐng) (pron.: djiao-rhouo-djingue)
Pozovite hitnu pomoć! : 叫 救护车！ (jiào jiù hù chē) (pron.: djiao-djieau-rhou-tche)
Ne gnjavi me : 不要 打扰 我。 (búyào dǎrǎo wǒ) (pron.: bou-yao-dah-rah-weau)
Ne diraj me ! : 不要 碰 我！ (búyào pèng wǒ) (pron.: bou-yao-pangue-weau)
Nazvat ću policiju : 我 要 叫 警察 了。 (wǒ yào jiào jǐngchá le) (pron.: weau-yao-djiao-jingue-tcha-le)
Policija! : 警察！ (jǐngchá) (pron.: djingue-cha)
Stop! Lopov! : 住手！ 小偷！ (zhùshǒu! Xiǎotōu!) (pron.: jou-shau-siao-tau)
Pomozi mi : 我 需要 你 的 帮助。 (wǒ xūyào nǐde bāngzhù) (pron.: weau-su-yao-ni-de-bangue-jhu)
Hitno je : 这 是 紧急 情况。 (zhèshì jǐnjí qíngkuàng) (pron.: jhe-she-djine-dji-tchingue-kuangue)
izgubljen sam : 我 迷路 了。 (wǒ mílù le) (pron.: weau-mi-lou-le)
Izgubila sam torbu : 我 的 手提包 丢 了。 (wǒ od shǒutíbāo diūle) (pron.: weau-de-sheauw-ti-bao-dieau-le)
Izgubio sam novčanik : 我 的 钱包 丢 了。 (wǒ od qiánbāo diūle ") (pron.: weau-de-tchiaine-bao-dieau-le)
ja sam povrijeđen : 我 受伤 了。 (wǒ shòushāng le) (pron.: weau-shou-chengue-le)
bolestan sam : 我 生病 了。 (wǒ shēngbìng le) (pron.: weau-chengue-bingue-le)
trebam liječnika : 我 需要 医生。 (wǒ xūyào yīshēng) (pron.: weau-su-yao-yi-shengue)
Mogu li koristiti vaš telefon? : 我 可以 打 个 电话 吗？ (wǒ kěyǐ dǎ ge diànhuà ma) (pron.: weau-ke-yi-dah-dian-houa-ma)
Brojevi
1 : 一 ("yi") (pron.: i)
2 : 二 ("er") (pron.: vrijeme)
3 : 三 ("san") (pron.: zdrav razum)
4 : 四 ("ako") (pron.: se)
5 : 五 ("wu") (pron.: wou)
6 : 六 ("liu") (pron.: lieau)
7 : 七 ("qi") (pron.: tchi)
8 : 八 ("ba") (pron.: Bah)
9 : 九 ("jiu") (pron.: djiou)
10 : 十 ("ši") (pron.: ona)
11 : 十一 ("shí-yī") (pron.: ona ja)
12 : 十二 ("shí-èr") (pron.: ona-sat)
13 : 十三 ("shí-sān") (pron.: ona-razumna)
14 : 十四 ("shí-sì") (pron.: ona-se)
15 : 十五 ("shí-wǔ") (pron.: she-wou)
16 : 十六 ("shí-liù") (pron.: she-lieau)
17 : 十七 ("shí-qī") (pron.: she-tchi)
18 : 十八 ("shí-bā") (pron.: she-bah)
19 : 十九 ("shí-jiǔ") (pron.: she-djiou)
20 : 二十 ("èr-shí") (pron.: sat-ona)
30 : 三十 ("sān-shí") (pron.: zdrava-ona)
40 : 四十 ("sì-shí") (pron.: se-ona)
50 : 五十 ("wǔ-shí") (pron.: wou-she)
60 : 六十 ("liù-shí") (pron.: lieau-ona)
70 : 七十 ("qī-shí") (pron.: tchi-ona)
80 : 八十 ("bā-shí") (pron.: bah-ona)
90 : 九十 ("jiǔ-shí") (pron.: djiou-she)
100 : 一百 (yī-bǎi) (pron.: i-baye)
200 : 两百 (liǎng-bǎi) (pron.: liangue-baye)
300 : 三百 (sān-bǎi) (pron.: sane-baye)
500 : 五百 ("wǔ-bǎi") (pron.: wou-baye)
1000 : 一千 (yī-qiān) (pron.: i-tiain)
2000 : 两千 (liǎng-qiān) (pron.: liangue-tiaine)
1,000,000 : yī-bǎi-wàn (一 百万) (pron.: i-baye-ouane)
pola : 半 (dobro) (pron.: bane)
manje : 少于 (shǎoyú) (pron.: chao-ti)
više od : 多于 (duōyú) (pron.: duao-ti)
još više : 更 ("gèng") (pron.: genga)
Vrijeme
sada : 现在 (xiànzài) (pron.: siaine-zai)
kasnije : 以后 (yǐhòu) (pron.: i-rhou)
prije : 以前 (yǐqián) (pron.: i-tiain)
jutro : 早上 (zǎoshang) (pron.: Zhao-shangue)
poslijepodne : 下午 (xiàwǔ) (pron.: sia-or)
večer : 晚上 (wǎnshang) (pron.: wane-shangue)
koliko je sati ? : 现在 几点？ (Xiànzài jǐ diǎn) (pron.: siane-zai-ti-diain)
Trajanje
_____ minuta) : ______ 分钟 (fēnzhōng) (pron.: faine-zhong)
_____ vrijeme) : ______ 小时 (xiǎoshí) (pron.: siao-ona)
_____ dana) : ______ 天 (tiān) (pron.: tiain)
_____ tjedni) : ______ 星期 (xīngqī) (pron.: sine-tchi)
_____ mjesec : ______ 月 (yùe) (pron.: yuè)
_____ godine) : ______ 年 (nián) (pron.: niain)
Dana
danas : 今天 (jīntiān) (pron.: tine-tiain)
jučer : 昨天 (zuótiān) (pron.: zuo-tiain)
sutra : 明天 (míngtiān) (pron.: mïngue-tiain)
ovaj tjedan : 这 星期 (zhè xīngqī) (pron.: jhe-sine-tchi)
prošli tjedan : 上星期 ( shàng xīngqī) (pron.: shangue-sine-tchi)
sljedeći tjedan : 下星期 (xià xīngqī) (pron.: sia-sine-tchi)
Radnim danima na kineskom jeziku lako je: započnite s 1 za ponedjeljak, a zatim dodajte brojeve iza 星期 xīngqī.
nedjelja : 星期天 (xīngqītiān) (pron.: sine-tchi-tiaine)
ponedjeljak : 星期一 (xīngqīyī) (pron.: sine-tchi-i)
utorak : 星期二 (xīngqīèr) (pron.: sine-tchi-sat)
srijeda : 星期三 (xīngqīsān) (pron.: sine-tchi-sane)
četvrtak : 星期四 (xīngqīsì) (pron.: sine-tchi-se)
petak : 星期五 (xīngqīwǔ) (pron.: sine-tchi-wou)
subota : 星期六 (xīngqīliù) (pron.: sine-tchi-lieau)
Mjesec
Mjeseci na kineskom također su laki, počevši od 1. siječnja; i dodajte brojeve iza 月 yuèa.
Siječnja : 一月 (yī yuè) (pron.: i-yue)
veljača : 二月 (èr yuè) (pron.: sat-jue)
ožujak : 三月 (sān yuè) (pron.: sane-yue)
travanj : 四月 (sì yuè) (pron.: se-yue)
svibanj : 五月 (wŭ yue) (pron.: ili-yue)
lipanj : 六月 (liù yuè) (pron.: lieau-yue)
srpanj : 七月 (qī yuè) (pron.: tchi-yue)
kolovoz : 八月 (bā yuè) (pron.: bah-yue)
rujan : 九月 (jiŭ yuè) (pron.: djiao-yue)
listopad : 十月 (shí yuè) (pron.: she-yue)
studeni : 十一月 (shí yī yuè) (pron.: she-i-yue)
prosinac : 十二月 (shí èr yuè) (pron.: she-er-yue)
Napišite vrijeme i datum
Da biste napisali datum, morate imenovati mjesece ("brojevi (1-12) yuè"), prije nego što unesete dan ("brojevi (1-12) hào").
6. siječnja : 一月 六号 ("yī yuè liù hào") (pron.: i-yue-lieau-rhao)
25. prosinca : 十二月 二十 五号 ("shí-èr yuè èr-shí-wǔ hào") (pron.: ona-sat-yue-sat-ili-rhao)
Boje
crno : 黑色 (hēi sè) (pron.: rhei-se)
Bijela : 白色 (bái sè) (pron.: bai-se)
Siva : 灰色 (huī sè) (pron.: huai-se)
Crvena : 红色 (hóng sè) (pron.: rhongue-se)
plava : 蓝色 (lán sè) (pron.: lane-se)
žuta boja : 黄色 (huáng sè) (pron.: rhuangue-se)
zeleno : 绿色 (tamo sè) (pron.: čitati)
naranča : 橙色 (chéng sè) (pron.: shangue-se)
ljubičasta : 紫色 (zǐ sè) (pron.: zhe-se)
kesten : 棕色 (zōng sè) (pron.: zongue-se)
Prijevoz
Autobus i vlak
Upute
...željeznička stanica)? : 火车站 (husezhan) (pron.: X?)
... autobusni kolodvor / autobusni kolodvor? : 公交 车站 (gongjiachenthan) (pron.: X?)
... Zračna luka? : 机场 (pron.: jichang)
...u gradu ? : 市中心 (shizhongxin)
... predgrađe? : 郊区
... hostel? : 青年旅舍
...hotel _____ ? : 酒 hotel (pron.: jiudian)
... francusko / belgijsko / švicarsko / kanadsko veleposlanstvo? : 法国 / 比利时 / 瑞士 / 加拿大 大使馆 (法國 / 比利時 / 瑞士 / 加拿大 大使館) (pron.: faguo / bilishi / ruishi / jianada dashiguan)
... restorani? : ... restorani?餐馆
Ulica : 街
Skrenite lijevo : 向左 转 (pron.: xiang zuo zhuan)
Skrenuti desno. : 向右 转 (pron.: xiang ti zhuan)
lijevo : 左 (pron.: zuo)
pravo : 右 (pron.: ti)
ravno : 一直 走 (pron.: yi zhi zou)
Sjeverno : 北 (pron.: bei)
Jug : 南 (pron.: Ne)
je : 东 (pron.: dong)
Gdje je : 西 (pron.: xi)
na vrhu : 上 (pron.: shang)
dolje : 下 (pron.: xia)
Taksi
Taksi! : 出租车!
Smještaj
... veći? : 多大 (pron.: ... duo da?)
... čistač? : 多
Srebro
Hrana
Ne jedem svinjetinu. : 我 不吃 猪肉 (pron.: wo bu chi jie rou)
Jelovnik : 菜单 (pron.: Cài dān)
doručak : 早餐 (pron.: Zǎo cān)
jesti ručak : 午餐 (pron.: Wǔ cān)
čaj : 茶 (pron.: cha)
večera : 晚餐 (pron.: Wǎn cān)
Želim _____ : 我 会. (pron.: wo hui _____)
piletina : 鸡 (pron.: ji)
govedina : 牛肉 (pron.: niu rou)
Riba : 鱼 (pron.: yu)
malo lososa : 三文鱼 (pron.: Sān wèn yú)
tuna : 金枪鱼 (pron.: Jīn qiāng yú)
morski plodovi : 海鲜 (pron.: Hǎi xiān)
jastog : 龙虾 (pron.: Lóng xiā)
kamenice : 牡蛎 (pron.: Mǔ lì)
dagnje : 淡菜 (pron.: Dàn cài)
neki puževi : 蜗牛 (pron.: Wōniú)
žabe : 青蛙 (pron.: Qīng wā)
šunka : 火腿 (pron.: Huǒ tuǐ)
svinjetina / svinja : 猪
.divlji vepar : 野猪
kobasice : 香肠
sir : 奶酪 (pron.: nai lao)
jaja : 鸡蛋
salata : 沙拉 (pron.: shala)
povrće (svježe) : 蔬菜
voće (svježe) : 水果 (pron.: shui guo)
kruh : 面包 (pron.: mian bao)
tost : 吐司
tjestenina : 面 (pron.: mian tiao)
kava : 咖啡 (pron.: kafei)
sok : 果汁
voda : 水 (pron.: shui)
crno / bijelo vino : 红 / 白酒 (pron.: hong / bai jiu)
sol : 盐 (pron.: yan)
papar : 辣椒
Račun molim. : X. (pron.: qing gei wo mai dang)
Barovi
Čašu crno / bijelog vina, molim : X. (pron.: xing gei wo hong / bai jiu)
_____ (žestoka pića) i _____ (mikser), molim. : _____ i _____, molim.
viski : 威士忌酒
votka : 伏特加
rum : 朗姆酒
malo vode : 水水 (pron.: shui)
Coca : 可口 可 可口 可 (pron.: ke le)
- Imate li aperitive (u smislu čipsa ili kikirikija)? X (x)
Kupnje
ne želim to : 我 不想 (pron.: wo bu xiang)
Varaš me. : 愚弄 我
Trebam... : 我 要 (pron.: wo yao)
... pasta za zube. : 牙膏
... četkica za zube. : 牙刷
... tamponi. : 缓冲区
...sapun. : 肥皂
... šampon. : 洗发 水
... analgetik (aspirin, ibuprofen) : X. (pron.: aspirin, ibuprofen)
... britva. : 剃刀
... baterije. : 电池
... kišobran : 伞
... krema za sunčanje. : 防晒霜
... razglednice. : 明信片
... postanske marke. : 邮票
... kemijska olovka. : 钢笔
Voziti
zaustaviti (na ploči) : stani
Autoritet
Ja sam državljanin Francuske / Belgije / Švicarske / Kanade : .
