Mandarinski je službeni jezik u Kina i Tajvan, kao i jedan od službenih jezika u Hong Kong, Makao i Singapur. U samoj Kini jezik se naziva Pǔtōnghuà (standardni jezik). Najsličniji je, ali ne i potpuno identičan dijalektu na sjeveru Pekinga. U Hong Kongu, Makau i Tajvanu napisan je tradicionalnim znakovima, u Kini a Singapur s pojednostavljenim od toga.
Opće informacije
Kineski nema konjugacija i deklinacija, a imenice ne razlikuju jedninu i množinu. Red riječi je subjekt-predikat-objekt, da / ne pitanja su označena s "ma?" Uobičajeni oblik obraćanja je "nǐ", "nín" se koristi samo u slučajevima posebne uljudnosti (npr. Kada tvrtke traže kupce, visoke ili znatno starije ljude)
izgovor
Postoje različite vrste transliteracije, u nastavku se koristi transliteracija pinyin, što je uobičajeno u NRK. Slogovi se završavaju samoglasnicima ili n ili ng ili r. Ovdje bi opisi trebali dati prvi trag, najbolji je zamoliti Da izgovorite nekoliko riječi izvornom govorniku, jer neki zvukovi i naravno tonovi nemaju ili imaju vrlo grub ekvivalent na njemačkom jeziku.
Samoglasnici
- a
- Izgovor različit: nakon što mi se i sviđa e u fett; na kraju sloga poput a u Bar; prije n i ng kao i samoglasnici kao u Wand
- e
- Izgovor različit: prije većine suglasnika, često poput e u fett, često između njemačkog e i i.
- i
- dugo na kraju sloga (kao kod L.tjbiti); neposredno prije n i ng (poput iCH); nakon s, sh, zh, ch prilično naznačeno, poput otvoreno e (nema njemačkog ekvivalenta)
- O
- kako O u Onkel; nakon like au
- u
- kako u u U-Vlak; nakon q, j i x vole ü u Üvježbati
- ü
- kako ü u Üvježbati
Suglasnici
- b
- kako b u B.ett
- c
- poput njemačkog ts (aspirirano)
- d
- kako d u D.Oh
- f
- kako f u F.dn
- G
- kako G u Gabel
- H
- kako CH unutraCH
- j
- kako j na engleskom Jeep
- k
- poput njemačkog k
- l
- kako l u lboljeti
- m
- poput njemačkog m
- n
- kako n u Name
- str
- kako str u P.istočno
- q
- kako CH u Tschüss
- r
- poput engleskog r
- s
- kako ß
- t
- kako t u Ttelefon
- w
- poput Engleza w (npr. u war)
- x
- kako CH u iCH
- g
- kako j u Jacke
- z
- kako z u Zaun
Kombinacije likova
- ai
- kako jaje u jajeche
- ao
- poput njemačkog jao
- jaje
- kako Ej
- ia
- prije n like iä (s naglaskom, ali kratkim ä), inače poput njemačkog ia
- tj
- poput početnog zvuka u nekome (naglasak na e)
- iu
- kao u njemačkom s kratkim i; nakon l, naglasak na i, inače na u
- ou
- je zvuk poput O i u govorili vrlo brzo jedan za drugim
- između ostalih
- nakon j, q i x poput üä (s naglaskom, ali kratkim ä), inače kao na njemačkom između ostalih (s naglašenim, ali kratkim a)
- CH
- kako CH
- sh
- kako sch
- zh
- kako dsch (glas d)
- ng
- (samo na kraju sloga) kao u lang
Zvukovi
U kineskom svaki slog također ima određeni ton. Dakle, riječ ima fiksne tonove, različiti tonovi znače različite riječi, sve dok uopće postoje. Postoje četiri naglašena i jedan neutralni ton koji su označeni dijakritičkim znakovima u pinjinu (ovdje se koristi samoglasnik a, bez neutralnog):
1. ton
Prvi ton je stalno visok, a glasnoća ostaje konstantna. Pinjin: ā
2. ton
Ovdje se kontura tona povećava kao i kod pitanja na njemačkom jeziku, iako već započinje na srednjoj do visokoj razini. Pinjin: á
3. ton
Visina ovdje prvo pada s prosječne razine, a zatim ponovno raste. Pinjin: ǎ
4. ton
Visina ovdje naglo pada, izgovor je relativno kratak i intenzivan. Pinjin: à
Idiomi
Pregled najvažnijih idioma. Redoslijed se temelji na vjerojatnoj učestalosti upotrebe: Prvo fraza na njemačkom, a zatim prijevod na pojednostavljene kineske znakove i izgovor u zagradama (u pinyin, vidi gore).
Osnove
- Dobar dan.
- 你好。 (Nǐ hǎo. )
- Kako si?
- 你 好吗？ (Nǐ hǎo ma? )
- Dobro hvala.
- 很好 ， 谢谢。 (Hěn hǎo, xièxie. )
- Kako se zoveš?
- 你 叫 什么 （名字）？ (Nǐ jiào shénme (míngzi)? )
- Moje ime je _____.
- 我 叫 ___。 (Wǒ jiào _____. )
- Drago mi je.
- 很 高兴 认识 你。 (Hěn gāoxìng rènshi nǐ. )
- Gosp
- 先生 (xiānsheng )
- (Žena
- 太太 (tàitài)
- Gđa
- 女士 (nǚshì )
- Fräulein (češće nego na njemačkom)
- 小姐 (xiǎojiě )
- Molim.
- 请。 (Qǐng. )
- Hvala.
- 谢谢。 (Xièxie. )
- Hvala vam puno.
- 不用 谢 (Bú yòng xìe. )
- Da.
- 对。 (Ti ja. )
- Ne.
- 不是。 (Bú shì. )
- Oprosti.
- 对不起。 (Duìbùqǐ. )
- Doviđenja
- 再见。 (Zài jiàn. )
- Ne govorim _____.
- 我 不 说 ___。 (Wǒ bù shuō _____. )
- GovoriŠ li engleski?
- 你 说 英语 吗？ (Nǐ shuō yīngyǔ ma? )
- Govori li itko ovdje engleski?
- 有人 说 英语 吗？ (Yǒu rén shuō yīngyǔ ma? )
- Govoriš li njemački?
- 你 说 德语 吗？ (Nǐ shuō déyǔ ma? )
- Govori li itko ovdje njemački?
- 有人 说 德语 吗？ (Yǒu rén shuō déyǔ ma? )
- Pomozite!
- 救命！ (Jiù mìng! )
- Pažnja!
- 小心! (Xiǎoxīn! )
- Dobro jutro.
- 早安。 (Zǎo ān. )
- Dobra večer.
- 晚上 好。 (Wǎnshàng hǎo. )
- Laku noć.
- 晚安。 (Wǎn ān. )
- Ne razumijem to.
- 我 听 不懂。 (Wǒ tīng bù dǒng. )
- Gdje je zahod?
- 厕所 在 哪里？ (Cèsuǒ zài nǎlǐ? )
Problemi
- To mi ne treba.
- 不用 了。 (Bú yòng le. )
- Ne želim to! (imati ili kupiti)
- 不要！ (Bú yào! )
- Ostavite me na miru!
- 不要 打扰 我。 (Bú yào dǎrǎo wǒ! )
- Ne diraj me!
- 不要 碰 我！ (Bú yào pèng wǒ! )
- Zovem policiju!
- 我 叫 警察 了！ (Wǒ jiào jǐngchá le! )
- Policija!
- 警察! (Jǐngchá! )
- Zaustavite lopova!
- 住手 ， 小偷！ (Zhùshǒu, xiǎotōu! )
- Možeš li mi pomoći?
- 你 可以 帮助 我 吗？ (Nǐ kěyǐ bāngzhù wǒ ma? )
- Ovo je hitno.
- 这 是 紧急 情况。 (Zhè shì jǐnjí qíngkuàng. )
- Izgubljen sam.
- 我 迷路 了。 (Wǒ mílù le. )
- Izgubila sam torbu.
- 我 丢 了 我 的 包。 (Wǒ diū le wǒ de bāo. )
- Izgubio sam novčanik.
- 我 丢 了 我 的 钱包。 (Wǒ diū le wǒ de qiánbāo. )
- Bolestan sam.
- 我 生病 了。 (Wǒ shēng bīng le. )
- Ozlijeđena sam.
- 我 受伤 了。 (Wǒ shòu shāng le. )
- trebam liječnika
- 我 需要 看 医生。 (Wǒ xūyào kàn yīshēng. )
- Mogu li koristiti vaš telefon?
- 我 可以 用 您 的 电话 吗？ (Wǒ kěyǐ yòng nǐn de diànhuà ma? )
brojevi
- 0
- 〇 ili 零 (vrijesak )
- 1
- 一 (yī )
- 2
- 二 (on ) ili 两 (liǎng) za podatke o vremenu i količini, npr. Npr.: 两瓶 啤酒 za dvije boce piva
- 3
- 三 (sān )
- 4
- 四 (si )
- 5
- 五 (wǔ )
- 6
- 六 (liù )
- 7
- 七 (qī )
- 8
- 八 (bā )
- 9
- 九 (jiǔ )
- 10
- 十 (shí )
- 11
- 十一 (shí yī )
- 12
- 十二 (shí èr )
- 13
- 十三 (shí sān )
- 14
- 十四 (shí sì )
- 15
- 十五 (shí wǔ )
- 16
- 十六 (shí liù )
- 17
- 十七 (shí qī )
- 18
- 十八 (shí bā )
- 19
- 十九 (shí jiǔ )
- 20
- 二十 (èr shí )
- 21
- 二十 一 (èr shí yī )
- 22
- 二 十二 (èr shí èr )
- 30
- 三十 (sān shí )
- 40
- 四十 (sì shí )
- 50
- 五十 (wǔ shí )
- 60
- 六十 (liù shí )
- 70
- 七十 (qī shí )
- 80
- 八十 (bā shí )
- 90
- 九十 (jiǔ shí )
- 100
- 一百 (yī bǎi )
- 101
- 一百 〇 一 (yī bǎi líng yī ) Ovdje su nule 〇 (vrijesak ), inače 一百 一 (yī bǎi yī ) shvaćen kao skraćenica za 110.
- 110
- 一百 一 十 (yī bǎi yī shí )
- 111
- 一百 一 十一 (yī bǎi yī shí yī )
- 200
- 二百 (èr bǎi )
- 300
- 三百 (sān bǎi )
- 500
- 五百 (wǔ bǎi )
- 1000
- 一千 (yī qiān )
- 2000
- 二千 (èr qiān )
- 10,000
- 一 万 (wàn )
- 20,000
- 二万 (èr wàn )
- 100,000
- 十万 (shí wàn )
- 1,000,000
- 一 百万 (yī bǎi wàn )
- 10,000,000
- 一 千万 (yī qiān wàn )
- 100,000,000
- 一 亿 (yī yì )
- 1,000,000,000
- 十亿 (shí yì )
vrijeme
- sada
- 现在 (xiànzài )
- kasnije
- 以后 (yǐhòu )
- prije
- 以前 (yǐqián )
- danas
- 今天 (jīntiān )
- jučer
- 昨天 (zuótiān )
- sutra
- 明天 (míngtiān )
- (jutro
- 早上 (zǎoshàng )
- Podne
- 中午 (zhōngwǔ )
- Predvečerje
- 晚上 (wǎnshàng )
- noć
- 夜 (vi )
- poslijepodne
- 下午 (xiàwǔ )
- ovaj tjedan
- 这个 星期 (zhè ge xīngqī )
- prošli tjedan
- 上个星期 (shàng ge xīngqī )
- sljedeći tjedan
- 下个星期 (xià ge xīngqī )
Vrijeme
- sat
- 一点 （钟） (yīdiǎn (zhōng) )
- dva sata
- 两点 （钟） (liǎngdiǎn (zhōng) )
- Podne
- 中午 (zhōngwǔ )
- trinaest sati
- 下午 一点 （钟） (xiàwǔ yīdiǎn (zhōng) )
- četrnaest O `sat
- 下午 两点 （钟） (xiàwǔ liǎngdiǎn (zhōng) )
- jutro
- 上午 (shàngwǔ )
- poslijepodne
- 下午 (xiàwǔ )
Trajanje
- ____ minuta (e)
- ____ 分钟。 (____ fēnzhōng. )
- ____ sati)
- ____ 个 小时。 (____ ge xiǎoshí. )
- ____ tjedni)
- ____ 个 星期。 (____ ge xīngqī. )
- ____ mjesec (i)
- ____ 个 月。 (____ ge yué. )
- ____ godine)
- ____ 年。 (____ nián. )
Dana
- nedjelja
- 星期天 ili 星期日 (xīngqītiān ili xīngqīrì (pisani jezik) )
- ponedjeljak
- 星期一 (xīngqīyī )
- utorak
- 星期二 (xīngqī'èr )
- srijeda
- 星期三 (xīngqīsān )
- četvrtak
- 星期四 (xīngqīsì )
- petak
- 星期五 (xīngqīwǔ )
- subota
- 星期六 (xīngqīliù )
Mjeseci
- Siječnja
- 一月 (yīyuè )
- veljača
- 二月 (èryuè )
- ožujak
- 三月 (sānyuè )
- travanj
- 四月 (sìyuè )
- svibanj
- 五月 (wǔyuè )
- lipanj
- 六月 (liùyuè )
- srpanj
- 七月 (qīyuè )
- kolovoz
- 八月 (bāyuè )
- rujan
- 九月 (jiǔyuè )
- listopad
- 十月 (shíyuè )
- studeni
- 十一月 (shíyīyuè )
- prosinac
- 十二月 (shíèryuè )
Boje
- crno
- 黑色 (hēisè )
- Bijela
- 白色 (báisè )
- Siva
- 灰色 (huīsè )
- Crvena
- 红色 (hóngsè )
- plava
- 蓝色 (lánsè )
- žuta boja
- 黄色 (huángsè )
- zeleno
- 绿色 (lǜsè )
- naranča
- 橙色 (chéngsè )
- ljubičasta
- 紫色 (zǐsè )
- smeđa
- 咖啡色 (kāfēisè )
novac
- Mogu li platiti sa _____?
- 我 能用 ___ 来 付钱 吗？ (Wǒ néng yòng _____ lái fù qián ma? )
- Hongkonški dolari
- 港币 (gǎngbì )
- jen
- 日元 (rìyuán )
- Euro
- 欧元 (ōuyuán )
- američki dolari
- 美元 (měiyuán )
- Kreditna kartica
- 信用卡 (xìnyòngkǎ )
- Putnički čekovi
- 旅行支票 (lǚxíng zhīpiào )
- Kolika je stopa?
- 汇率 是 多少？ (hǔilǜ shì duōshǎo? )
- Možete li mi promijeniti novac?
- 你 能 不能 换 我 的 钱？ (Nǐ néng bù néng huàn wǒ de qián? )
- Gdje mogu promijeniti novac?
- 我 在 哪里 可以 换钱？ (Wǒ zài nǎlǐ kěyǐ huàn qián? )
- Gdje je bankomat?
- 哪里 有 自动 提款机？ (Nǎlǐ yǒu zìdòngtíkuǎnjī? )
- Tražim banku.
- 我 找 一个 银行。 (Wǒ zhǎo yī ge yínháng. )
- novac
- 钱 (qián )
- Promijeniti
- 零钱 (língqián )
- Možete li mi dati malo više promjene?
- 你 能 不能 多 给 我 点 零钱？ (Nǐ néng bù néng duō gěi wǒ diǎn língqián? )
smještaj
- Imate li sobu?
- 你们 有 房间 吗？ (Nǐmen yǒu fángjiān ma? )
- Koliko košta soba za jednu / dvije osobe?
- 单 人 ／ 双人 房间 多少 钱？ (Dānrén / Shuāngrén fángjiān duōshǎo qián? )
- Ima li u sobi ...
- 房间 有 ___ 吗？ (Fángjiān yǒu _____ ma? )
- ... poplun
- 床單 (chuángdān )
- ... telefon
- 电话 (diànhuà )
- ... TV
- 电视 (diànshì )
- Imate li sobu?
- 你们 有 ___ 的 房间 吗？ (Nǐmen yǒu _____ de fángjiān ma? )
- mirnije
- 更 安静 (gèng ānjìng )
- veće
- 更大 (gèng dà )
- jeftinije
- 更 便宜 (gèng piányì )
- Ok, uzet ću.
- 好 ， 我 要。 (Hǎo, wǒ yào. )
- Želim ostati _____ noći (a).
- 我 想 住 ___ 个 晚上。 (Wǒ xiǎng zhù _____ ge wǎnshàng. )
- Imate li sef?
- 你们 有 保险箱 吗？ (Nǐmen yǒu bǎoxiǎn xiāng ma? )
- Hoće li biti doručka?
- 有 早饭 吗？ (Yǒu zǎofàn ma? )
- U koliko sati je doručak?
- 早饭 是 什么 时候？ (Zǎofàn shì shénme shíhòu? )
- Molim te, očisti moju sobu.
- 请 你 扫 我 的 房间。 (Qǐng nǐ sǎo wǒ de fángjiān. )
- Molim vas, budite me u _____ sutra ujutro.
- 请 你 明天 早上 ___ 叫醒 我。 (Qǐng nǐ míngtiān zǎoshàng _____ jiàoxǐng wǒ. )
- Želim provjeriti.
- 我 想 退房。 (Wǒ xiǎng tuì fáng. )
jesti
- Imate li stol za _____ osoba?
- 你们 有 ___ 个人 的 桌子 吗？ (Nǐmen yǒu ___ ge rén de zhuōzi ma? )
- Mogu li dobiti jelovnik?
- 我 想看 菜单。 (Wǒ xiǎng kàn càidān. )
- Postoji li specijalitet kuće?
- 你们 有 什么 特色 菜？ (Nǐmen yǒu shénme tèsè cài? )
- Postoji li lokalni specijalitet?
- 有 本地 的 名菜 吗？ (Yǒu běndì de míngcài ma? )
- Ja sam vegetarijanac.
- 我 不 吃肉。 (Wǒ bù chī ròu. )
- Ne jedem svinjetinu.
- 我 不吃 猪肉。 (Wǒ bù chī zhūròu. )
- Ne jedem govedinu.
- 我 不吃 牛肉。 (Wǒ bù chī niúròu. )
- Ne želim mononatrijev glutamat (pojačivač okusa).
- 请 不放 味精。 (Qǐng bú fàng wèijīng. )
- doručak
- 早饭 (zǎofàn )
- Ručati
- 午饭 (wǔ fàn )
- Između obroka / međuobroka
- 小吃 (xiǎo chī )
- večera
- 晚饭 (wǎn fàn )
- Volio bih _____.
- 我 要 _____。 (Wǒ yào _____. )
- piletina
- 鸡肉 (jīròu )
- govedina
- 牛肉 (niúròu )
- šunka
- 腿 (doǐ )
- riba
- 鱼 (yú )
- kobasica
- 香肠 (xiāngcháng )
- sir
- 奶酪 (nǎilào )
- Jaja
- 鸡蛋 (jīdàn )
- salata
- 沙拉 (shālā )
- riža
- 米饭 (mǐfàn )
- (svježe povrće
- 蔬菜 (shūcài )
- (svježe voće
- 水果 (šuǐguǒ )
- vekna
- 面包 (miànbāo )
- tost
- 烤 面包 片 (kǎo miànbāopiàn )
- Tjestenina
- 面条 (miàntiáo )
- Grah
- 荳子 (dòuzi )
- Mogu li dobiti čašu _____?
- 请 你 给 我 __ ___。 (Qǐng nǐ gěi wǒ yī bēi _____. )
- Mogu li dobiti posudu _____?
- 请 你 给 我 __ ___。 (Qǐng nǐ gěi wǒ yī wǎn _____. )
- Mogu li dobiti bocu _____?
- 请 你 给 我 __ ___。 (Qǐng nǐ gěi wǒ yī píng _____. )
- kava
- 咖啡 (kāfēi )
- čaj
- 茶 (chá )
- sok
- 果汁 (guǒzhī )
- Mineralna voda
- 矿泉水 (kuàngquánshuǐ )
- voda
- 水 (shuǐ )
- Crno vino / bijelo vino
- 红 葡萄酒 (hóng pútáojiǔ ) / 白 葡萄酒 (bái pútáojiǔ )
- pivo
- 啤酒 (píjiǔ )
- Liker
- 白酒 (báijiǔ )
- Želim malo _____.
- 我 要 一些 _____。 (Wǒ yào yīxiē _____. )
- sol
- 食盐 (shíyán )
- papar
- 胡椒 (hújiāo )
- maslac
- 黄油 (huángyóu )
- nož
- 刀子 (dāozi )
- vilica
- 叉子 (chāzi )
- štapići za jelo
- 筷子 (kuàizi )
- Dobar tek! (doslovno "Jedite polako!")
- 慢慢 吃！ (Mànmàn chī. )
- Dno gore!
- 干杯！ (Gānbēi! )
- Molim vas, konobar?
- 喂 ， 服务员。 (Wéi, fúwùyuán. )
- Gotov sam.
- 我 吃完 了。 (Wǒ chī wán le. )
- Bilo je ukusno.
- 很好 吃。 (Hěn hǎo chī. )
- Račun molim.
- 请 结帐。 (Qǐng jié zhàng. )
dućan
- Koliko je to?
- 这个 多少 钱？ (Zhè ge duōshǎo qián? )
- Ovo je preskupo.
- 太贵 了。 (Tài guì le. )
- skup
- 贵 (guì )
- jeftino
- 便宜 (piányì )
- Ok, želim ga uzeti.
- 好 ， 我 买。 (Hǎo, wǒ mǎi. )
- Ne postoji.
- 没有。 (Méiyǒu.)
- Mogu li dobiti torbu
- 请 给 我 袋子。 (Qǐng gěi wǒ dàizi. )
- Hoću ...
- 我 要 ___. (Wǒ yào _____. )
- ... pasta za zube
- 牙膏 (yágāo )
- ...četkica za zube
- 牙刷 (yáshuā )
- ...Sapun
- 肥皂 (féizào )
- ...Šampon
- 洗发 精 (xǐfàjīng )
- ...Analgetik
- 止痛 药 (zhǐtòngyào )
- ... lijek za kašalj
- 止咳 药 (zhǐkéyào )
- ...Tampon
- 卫生 棉条 (wèishēng miántiáo )
- ...razglednica
- 明信片 (míngxìnpiàn )
- ... postanske marke
- 邮票 (yóupiào )
- ... Dopisnica
- 信纸 (xìnzhǐ )
- ... kemijska olovka
- 圆珠笔 (yuánzhūbǐ )
- ...olovka
- 铅笔 (qiānbǐ )
- knjiga na njemačkom jeziku
- 德 文书 (déwén shū )
- knjižica / časopis na njemačkom jeziku
- 德文 杂志 (déwén zázhì )
- novine na njemačkom jeziku
- 德文 报纸 (déwén bàozhǐ )
- kinesko-njemački rječnik
- 中德 词典 (zhōng-dé cídiǎn )
- njemačko-kineski rječnik
- 德 中 词典 (dé-zhōng cídiǎn )
Voziti
- Htio bih unajmiti automobil.
- 我 要 租车。 (Wǒ yào zū chē. )
- Mogu li dobiti osiguranje?
- 我 能 不能 买 保险？ (Wǒ néng bù néng mǎi bǎoxiǎn? )
- STOP
- 停 (tíng )
- jednosmjerna ulica
- 单行 道 (dānxíngdào )
- Molimo vas vozite malo sporije!
- 请 你 慢 点 开。 (Qǐngnǐ màn diǎn kāi. )
- Zabranjeno parkiranje
- 禁止 停车 (jìnzhǐ tíng chē )
- zaobilaznica
- 交通 改道 (jiāotōng gǎidào )
- ograničenje brzine
- 速度限制 (sùdù xiànzhì )
- benzinska pumpa
- 加油站 (jiāyóuzhàn )
- benzin
- 汽油 (qìyóu )
- Bezolovni benzin
- 无铅 汽油 (wúqiān qìyóu )
- nafta
- 煤油 (méiyóu )
- dizel
- 柴油 (cháiyóu )
- kola
- 汽车 (qìchē )
- omnibus
- 公共汽车 (gōnggòng qìchē )
- autobus za velike udaljenost
- 长途 巴士 (chángtu bāshì )
- vlak
- 火车 (huǒchē )
- Zrakoplov
- 飞机 (fēijī )
- podzemna željeznica
- 地铁 (dìtiě )
smjer
- Gdje je _____?
- ____ 在 哪里？ (____ zài nǎlǐ? )
- stanica
- 火车站 (huǒchēzhàn )
- Autobusna stanica
- 车站 (chēzhàn )
- Zračna luka
- 机场 (jīchǎng )
- ulica
- ___ (马) 路 (_____ (mǎ) lù )
- benzinska pumpa
- 加油站 (jiāyóuzhàn )
- Kako mogu dobiti _____?
- 怎么 走到？ (Zěnme zǒu dào _____? )
- do središnjeg kolodvora
- 火车 总站 (huǒchē zǒngzhàn )
- do stanice
- 车站 (chēzhàn )
- do aerodroma
- 机场 (jīchǎng )
- do podzemne željeznice
- 地铁 (dìtiě )
- sjeverno
- 北 (běi )
- Sjeveroistok
- 东北 (dōngběi )
- Sjeverozapad
- 西北 (xīběi )
- istočno
- 东 (dōng )
- Zapad
- 西 (xī )
- jug
- 南 (nán )
- jugoistok
- 东南 (dōngnán )
- jugozapadno
- 西南 (xīnán )
- pravo
- 右边 (yòubiān )
- Lijevo
- 左边 (zuǒbiān )
autobus i vlak
- Kamo ide ovaj autobus / vlak?
- 这 台 车 到 哪里？ (Zhè tái chē dào nǎli? )
- Staje li ovaj autobus / vlak u _____?
- 这 台 车 在 ___ 停 吗？ (Zhè tái chē zài ___ tíng ma? )
- Koliko košta karta do _____?
- 去 ___ 的 票 多少 钱？ (Qù ___ de piào duōshǎo qián? )
- Ulaznicu za _____, molim.
- 我 要买 一张 去 ___ 的 票。 (Wǒ yào mǎi yī zhāng qù ___ de piào. )
autoritet
- Nisam učinila ništa loše.
- 我 没有 做错 事。 (Wǒ méiyǒu zuò cuò shì. )
- Bio je to nesporazum.
- 这 是 误会。 (Zhè shì wùhuì. )
- Kamo me vodiš
- 你 带 我 去 哪里？ (Nǐ dài wǒ qù nǎlǐ? )
- Jesam li uhićen?
- 我 被捕 了 吗？ (Wǒ bèi bǔ le ma? )
- Želio bih razgovarati s njemačkim / austrijskim / švicarskim veleposlanstvom.
- 我 想跟 德国 ／ 奥地利 ／ 瑞士 的 大使馆 联系。 (Wǒ xiǎng gēn Déguó / Àodìlì / Ruìshì de dàshǐguǎn liánxì. )
- Želim razgovarati s odvjetnikom.
- 我 想跟 律师 联系。 (Wǒ xiǎng gēn lǜshī liánxì. )
- Ne mogu li samo platiti kaznu?
- 我 可以 支付 罚款 吗？ (Wǒ kěyǐ zhīfù fákuǎn ma? )
